Берзе у нокдауну

Светска економија клизи у опасну зону, - сматрају не другоразредни експерти, већ шефови Светске банке и ММФ – Роберт Зелик и Кристин Лагард. О понављању кризног сценарија 2008. године  прорицао је председник Дојче Банке Јозеф Акерман. Пад котирања на берзама ЕУ, за којима су уследела и азијска, подвлачи то. Играчи се боје ерозије финансијског тржишта на рачун продубљивања кризе дугова у Европи и САД-ама и, као последице, економске рецесије. Није мирно ни  доле, почели су опширни штрајкови у Италији и Шпанији. Узрок је баналан: владе цеде пореске обвезнике, а људима се то не допада. Коментар посматрача Сергеја Гука, позвани експерти су директор Института економије, дописни члан РАН Руслан Гринберг и директор Института финансијских тржишта и примењене економије Финасијске академије Јаков Миркин.

Политичари Немачке, Француске, Холандије, Финске траже излаз. Крупни банкари у Франкфурту под хитно разматрају мере. Све чешће се чује ропот. Можда би било једноставније отерати са европског брода баласт у виду економски слабих партнера? Отерање Грчке би било почетак краја јединствене Европе, - убеђен је директор Института економије, дописни члан РАН Руслан Гритнберг.

Потребна је строга координација  економских политика уз правилан однос бича и шаргарепе. Међутим, европска идеја је изнад свега. Ако они желе да остану у том нестабилном свету као играч, они морају да буду заједно. Евро је веома важна основа солидарности.

Питање је данас у томе јесу ли потреси на берзама краткорочни или куца на врата ситуација из 2008. године. Мишлење директора Института финансијских тржишта и примењене економије Финасијске академије Јакова Миркина.

Глобалне финансије (у августу) биле су на рубу дубоких системских ризика. Пример је вероватноћа техничког дефолта дугова САД. Или гласине о евентуалном банкротирању крупних банака. Можемо да се суочимо с неспособношћу неке крупне банке да плати у складу са својим обавезама, или дефолтом државног дуга неке крупне земље, или шпекулативним нападом на неко тржиштье у развоју. Све те ствари су све до сада могуће јер акумулирани системски ризици нису потпуно отклоњени.

Главна несрећа, према убеђењу многих европских економиста, састоји се у томе што ни у ЕУ, ни у САД-ама нема кретања у правцу ликвидације кризе дугова. Чини се да вође ни сами не знају у ком правцу треба ићи. С тиме је и повезан осећај смака света.