Продате тајне: истина или шпијуноманија?

Истрага случаја професора-шпијуна је завршена. Ускоро ће почети да га разматра суд Санкт-Петербурга. Јевгеније Афанасјев и Свјатослав Бобишев из Балтиског државног техничког универзитета – „Военмех“, оптужени су за продају државних тајни Кини. Колеге не верују да су професори криви.

Случај научника траје већ другу годину. Професори стручњаци за стартни комплекс ракета су ухапшени у марту 2010.године. Сада се Афанасјев и Бобишев налазе у московском истражном затвору Лефортово. Према верзији истраге, у мају 2009.године за време службеног пута у Кину, они су предали за новац представницима кинеске воје обавештајне службе информације које су државна тајна.

Сами научници не признају своју кривицу. А Комитет за одбрану научника је ускоро после хапшења професора рекао да су они жртве „шпијуноманије“. Не верује у оптужницу ни непосредни руководилац Афанасјева и Бобишева, шеф катедре „Военмеха“ професор Јуриј Круглов:

Материјали који су објављени у Кини су обична лекција. Тамо нема тајних информација. Ниво отворености који смо постигли 90-их година је сасвим довољан. Имам књиге многих конструкторских бироа, они имају своје публикације. Раније то није могло да се штампа. У нашем институту постоји добра филтрација, тројна експертиза материјала, који се извозе у иностранство.

Према речима Круглова, „Военмех“ има званични договор са Харбинском политехничком високом школом, у којој су професори држали лекције. Једном годишње долазило је писмо из Харбина са питањима која занимају кинеске научнике. О томе је одлучивало руководство, научници су писали конспекте и ти конспекти су пролазили кроз тројну комисију. Професори нису могли да тим лекцијама нешто сами додају у Кини. У „Военмеху“ су сигурни да ће се кроз неко време признати да је све то неспоразум.

Али постоје и друга мишљења. Колега предавач из Санк-Петербуршког универзитета је сигуран да Федерална служба безбедности није само тако ухапсила научнике. Заиста постоји опасност у сфери националне безбедности. Подсетимо да случај професора није једини те врсте. Најпознатија је оптужба да је сарадник Института за САД и Канаду РАН Игор Сутјагин предао Енглезима податке о најновијем оружју. Сутјагина су касније трампили за једног руског обавештајца, ухапшеног у САД. Па и Кина је већ фигурисала на том списку шпијунских скандала.

Једном речју, ситуација је класична. Постоје два различита мишљења: оптужбе и одбране. Да одлучи на чијој је страни правда може само суд, који почиње са радом ових дана.