Путин у посјети Ирану

Лидери Русије и Ирана у оштро су проговорили против вањског мијешања у питања око Каспијског мора током самита који се усмјерио на начине како да се подијеле големи енергетски ресуси те регије.

Руски предсједник Владимир Путин, чија је посјета Техерану прва једног руског лидера од Другог свјетског рата, упозорио је да ће енергетски пројекти плиновода кроз каспијску регију бити проведени само уколико је свих пет земаља које имају границу на копненом мору подрже, јавио је АП. Путин није споменуо ниједну конкретну земљу, али његова изјава наглашава снажно руско противљење напорима које подржавају САД на изградњи плиновода којим би се испоручивали хидроугљици Западу заобилазећи Русију. Остале земље које имају границу на Каспијском мору и присуствуију самиту су Казахстан, Туркеминистан и Азербејџан. Путин је такођер нагласио потребу за све каспијске земље да забране кориштење својих територија свакој вањској земљи за употребу војне силе против било које земље у регији - у јасној алузији на дуготрајне гласине да САД планирају користити Азербејџан, бившу совјетску републику, као лансирну рампу за сваку могућу војну акцију против Ирана. Ирански предсједник Махмуд Ахмадинеџад такођер је истакнуо потребу да се странци држе подаље од каспијске регије. "Све каспијске земље слажу се око главног питања - да сви аспекти везани за ово море морају бити искључиво ријешени међу земљама његове регије. Каспијско море је копнено море и оно искључиво припада каспијским државама, стога оне једине имају право да држе своје бродове и војне снаге у њему", изјавио је Ахмадинеџад. Правни статуис Каспијског мора - за који се вјерује да садржи треће по величини енергетске резерве у свијету - у правном је вакууму од распада Совјетског савеза 1991. године, водећи до тензија и конфликтних полагања права на нафтне залихе на његовом дну. Иран, који је равноправно дијелио каспијске ресурсе са Совјетрским савезом, инсисистира да свака приобална земља добије исти дио морског дна. Русија, Азербејџан и Казахстан желе подијелу на основу дужине обале сваке земље, што би дало Ирану мањи удио. Иран је добио директну подршку приобалних земаља Каспијског мора, посебно Русије, у развоју свог нуклеарног програма, наводи се у заједничкој декларацији којом се у уторак затвара овај регионални самит. Пет земаља "подржало је право сваке земље чланице споразума о неширењу оружја, у истраживачком развоју, производњи и кориштењу нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе, без дискриминације, у оквиру тог споразума и механизама Међународне агенције за атомску енергију, наводи се у заједничкој декларацији. Руски предсједник Владимир Путин је говорио о овом питању на конференцији за штампу након церемоније потписивања, рекавши да се "морају дозволити мирнодопске нуклеарне активности ". Иран је предмет двију резолуција о санкцијама Савјета безбједности УН-а, које је између осталог изгласала и Русија, због одбијања Ирана да прекине активности на обогаћивању урана.