Неутрини: Тесла је то већ знао

"Малене честице, свака тако малог набоја да их можемо звати неутринима, крећу се великим брзинама, прелазећи брзину свјетлости" - писао је Тесла још 1932. године.

Научници су установили да је сноп неутрина послат из ЦЕРН-а према Гран Сасу путовао дјелић секунде брже од свјетлости, која је према физици најбржа у свемиру.

Уколико се резултат покаже вјеродостојан појављују се двије занимљиве теорије о брзом путовању неутрина.

Прва говори о неутринима који заиста јесу бржи од свјетлости, што значи да вјероватно постоји низ других честица које су брже од свјетлости. Ништа у класичној физици не значи примат свјетлости по питању брзине, али до сада ништа брже нисмо пронашли. Када би се показало да постоје честице брже од свјетлости тешко би било и замислити импликације које би модерна физика и астрофизика доживјеле.

Друга теорија и даље свјетлост види као најбржу, а 'брзе' неутрине објашњава - варањем. Неутрини по овој теорији нису били бржи од свјетлости у равноправној утрци, већ су путем пропали у минијатурну црвоточину, која има је отворила 'пречац' од ЦЕРН-а до Сан Граса.

Уколико се то догодило, онда би се могло рећи како су неутрини путовали кроз простор, али и вријеме - стигли су прије него су требали. Модерна наука не зна шта је то заиста "вријеме", а овај експеримент би могао отворити нове теорије - преносе агенције.

Да ли би могао одвести до временске машине као у филмовима? Можда, али ипак је вјероватније како би резултати те физике показали како да и сами радимо пречице у свемиру.