Заменик министра финансија Сергеј Сторчак: "Европа" као концепт је виртуелна. Састоји се од многих суверених дужника

Претња значајног прилагођавања на финансијским тржиштима и даље постоји, рекао је у интервјуу радио станици "Глас Русије", заменик министра финансија Сергеј Сторчак. Међутим, велики број претпоставки указује на то да ће се нови шокови избећи.

У свету постоји висок ризик од понављања кризне 2008.године. Али, не треба заборавити да се 2011 разликује од 2008,  данас је велики број људи укључен у анализу и праћење  ситуацију и благовремено формулисање мера спречавања кризе.

Овом темом, везаном за дуг разних земаља, стручњаци се сад баве унапред, а не онда када ове процесе више није могуће контролисати. То нам даје основу да кажемо да је могуће нове економске проблеме сасећи у корену. Данас, овом темом се баве не они, на звучним позицијама у међународним организацијама, националним владама, министарствима финансија, већ они који се заиста разумеју, стручњаци. Ови људи, којима су поверена питања из области  усвајање антикризних мера, стекли су искуство  2008,  а сада покушавају да спрече настанак кризе. Мислим да ће им успети. Било би веома чудно да им не пође за руком. Али, ако они не могу да одрже ситуацију, онда ће морати да преиспитају сви постојећи модели економског развоја.

Међутим, говорећи о утицају глобалне кризе у 2008, не треба да заборавимо чињеницу, да је модел заснован на интеракцији тржишта, омогућио милијардама људи да се побољшају квалитет њиховог живота:

„Одржив економски раст, који је приметан у периоду од 2001-2003, до кризе, релативно високе стопе раста у Европи, Сједињеним Државама, да не помињемо земље са тржиштима у развоју, у великој мери подстакнуо је мобилност  тока готовине  са једног тржишта на друго.Управо захвалјујући привлачењу капитала са других тржишта, стале су ноге економије Бразила, Мексика, Аргентине и Кине. Током протеклих 20 година, милиони, стотине милиона људи се спасао од сиромаштва.“

Али, с друге стране, овај напредак је довео до тога, да регулатори  многих а посебно развијених земаља,  "изгубио сваки осећај за иновације које су се догодиле у финансијском сектору." Своју улогу у подстицању кризе, имале су и агенције за кредитни рејтинг. Слабљење њихове пажње,  довело је до  мање строге и темељне процене  ризика у вези са кредитирањем зајмопримаца. Као резултат тога, десило се то да су слабо котираним хартијама од вредности додељени високи кредитни рејтинзи. Међутим, инвеститори су наставили да купују ове хартије од вредности. Зато данас, регулатори  се удружено и систематски баве  свим релевантним финансијским институцијама. Кључну улогу, у модерном финансијском систему, мора да игра, по речима Сергеја Сторчака, Међународни монетарни фонд (ММФ). Нема друге структуре, која је способна да комбинује политичке и финансијске ресурсе у целом свету, једноставно не постоји. Стога, приоритети чланова БРИКС (Бразил, Русија, Кина, Индија, Јужна Африка), повезани су са повећањем улоге ММФ-а.

„Државе морају  да делују у оквиру сопствене законске процедуре. БРИКС земље, посебно Русија и Кина, не могу да сакупе неку новчану масу, а затим да је понуде Европи. "Европа" као концепт је виртуелна. Састоји се од многих суверених дужника. Неки од њих имају потешкоћа у испуњавању својих дужничких обавеза. Али, већина  довољно чврсто стоји на ногама и рефинансирају или измирују своје обавезе. Нема заједничке штедне касице, неке врсте помоћи одједном и свима. БРИКС је јасно ставила до знања, да су приоритети  повезани са ојачавањем капацитета  ММФ. Можемо да смислимо, креирамо  неке друге облике, механизам интеракције у вези са претњом финансијске кризе. Али у стварности постоји само једно средство – а то је Међународни монетарни фонд.“

Према речима Сергеја Сторчака, само разумевање концепта "помоћ", која се све више користи у области економских односа, је погрешно. Ми  увек морамо имати на уму да постоје реалне финансијске ситуације која се развијају по свом сценарију. У овој ситуацији, постоје  кредитори, инвеститори а  они  су суверени дужници. Повериоци и дужникци, нарочито ако су у питању државе, увек се могу договорити. И не треба се у контексту суверених држава, говорити о помоћи, додао је Сергеј Сторчак.