Невидљиви пуковник, лавови и симулатори

„Јаросни пуковник“ је постао „невидљиви пуковник“. И у томе му је помогао Париз, тако барем тврди интернет-издање Mediapart. По његовим подацима, Француска је 2008. године продала лидеру Џамахирије невидљиво теренско возило захваљујући којем Моамер Гадафи данас успева да умакне потери.

Захваљујући новинарима „невидљивог теренског возила“ су се сетили прошлог уторка на седници Народне скупштине Француске. Како се испоставило, осим мобилног средства високе технологије француска компанија Bull-Amesys је испоручивала Гадафију системе за уништавање радиоелетронског зрачења. По подацима издања, ако се монтирају на теренско возило они уништавају сва електромагнетна поља у пречнику од 100 метара од аутомобила. Посланик-социјалиста Даниел Голдберг повезао је ове уговоре с преговорима о ослобађању бугарских медицинских сестара 2007. године.

Тада је уз активно учествовање Француске ЕУ успела да издејствује изручење у Бугарску пет медицинских сестара и палестинског доктора, који су у Либији били осуђени не смртну казну. Гадафи их је оптужио за то да су намерно заразили СИДОМ либијску децу. Медицински радници су ослобођени, уговори су одмах потписани, власник компаније Зиад Такиедин је добио значајну провизију. По подацима Голдберга, све ово се дешавало уз активну подршку Николе Саркозија, који је у то време био шеф МУП.

Садашњи министар унутрашњих послова Клод Геан, којем је и био упућен говор посланика „никад није чуо да је Моамеру Гадафију продато „невидљиво теренско возило“. И посаветовао је парламенту да више верује речима министра, а не изјавама, које су објављене у „ко зна каквом издању“. Међутим, чињеница је да пуковника нико не може да нађе…

Уопште, ако се суди на основу информација из већине медија, ствара се утисак да је са ситуацијом у Либији већ све јасно. Новости из северноафричке земље постепено из политичких рубрика прелазе у одељак „занимљивости“. На пример, у среду се читалачка јавност бринула због тешке ситуације у којој се налазе дивље животиње у зоолошком врту у Триполију. За узбуну је звонила бугарска организација за заштиту животиња Vier Pfoten Bulgarie: животињама су хитно потребни медикаменти и специјална медицинска опрема. По речима сарадника Vier Pfoten због нестанака струје у либијској престоници, коју је неколико месеци бомбардовала НАТО авијација, резерве лекова у зоолошком врту су знатно смањене. Тренутно у зоолошком врту има око 700 животиња, којима су намирнице обезбеђене само за три недеље.

Међутим, све заклања скандал с британском телевизијском компанијом ITV. Она је ових дана приказала „документарни“ филм о томе како је Гадафи подржавао борце Ирске републичке војске. У принципу, тако је и било: 80-их година Либија је заиста снабдевала ИРА оружјем; доказано је да су терористи за терористичке актове користили експлозиве набављене у Џамахирији. Само што су радници телевизије како би све изгледало убедљивије, укључили у филм и спот из игре-симулатора Arma II – приказавши га као „кућне“ снимке терориста. Творци „Арме“ су препознали своје чедо и телевизијска компанија је морала да се извини. У ITV су се притом позвали на озлоглашени „људски фактор“: ето, наводно нису успели да разликују компјутерске графике од видеа. Зар су компјутерске технологије заиста достигле те висине? – поставили смо питање проректору Института за телевизију Алексеју Лисенкову.

Мислим да је овде више улогу одиграла „жутоћа“. Наравно, данас су технологије толико напредовале да мислим да ни професионалац не може увек да их разликује. Иако, мислим да је могуће да су радници телевизије просто хтели да узму још неки поен. И одлично су све видели, али су затворили очи и играли су на то.

Гледаоцима је приказан тренутак кад хеликоптер британских ВВС у ваздуху погађа војник ИРА из оружја, које је испоручено из Либије. Истовремено је глас иза кадра објаснио да се овај догађај „заиста десио 1988. године у грофовији Арма“. Треба рећи да су творци Arma II чак покушали да оправдају прекршиоце ауторских права из ITV. По њиховим речима „понекад реалистичност игара и њихове унутрашње креативне могућности подстичу људе на извесно безумље“.

С оваквим причама у позадини некако бледо је звучала још једна у низу изјава организације Amnesty International о томе да снаге ПНС у зверствима не заостају за Гадафијевом војском, и да ће број жртава у либијском рату премашити границу од 10 хиљада људи.