Енергетски дијалог Русија-ЕУ на јединственој платформи

Руски и европски експерти разматрају будућност енергетског дијалога Русија-ЕУ. У Бриселу од 3. до 4. октобра у Европском парламенту одвија се 2. Међународна конференција Јединствена енергетска платформа – основа безбедне будућности Европе: партнерски дијалог Русије и ЕУ. Представници Русије желе још једном да разјасне став о кључним питањима.

Енергетски дијалог који је прошле године обележио десетогодишњицу, одвија се у разним форматима. Питања се разматрају не само на највишем државном врху, већ и између палрламентараца, представника бизниса и експерата. Што више стручњака буде укључено у разне формате, самим тим дијалог ће бити резултативнији, и то ће помоћи ослобађању од разних страхова, сматра директор Института за енергетику и финансије Владимир Фејгин.

Разматрање се углавном води око питања сарадње у енергетској сфери: питања транзита, испорука, перспективе енергетског снабдевања Еворпе. Наше европске колеге говоре да чланови Европског парламента нису превише информисани о енергетским питањима. Али то су питања која су сада на дневном реду. Зато је таква расправа корисна.

Русија низ година остаје поуздани испоручилац енергената за Европу. Оваква поузданост може да се подржава и надаље само на рачун диверзификације система испорука енергената. Русија реализује два велика енергетска пројекта. Тако ће почетком новембра бити пуштен у рад гасовод Северни ток. То је принципијално нова маршрута за извоз руског гаса у Европу. Гасовод дужине 1220 километара пролази преко дна Балтичког мора од руског града Виборга до немачког Грајфсвалда. Капцитет прве линије износи 30 милијарди кубних метара гаса годишње. Завршетак изградње друге линије на јесен 2012. омогућиће да се увећа капацитет Северног тока до 55 милијарди кубних метара годишње. Руски Гаспром већ је потписао дугорочне уговоре за испоруку гаса у Немачку, Данску, Холандију, Белгију, Француску и Велику Британију.

ЕУ је признала значај Северног тока и дала му је статус приоритетног пројекта у овкиру програма Трансевроспких транспорних мрежа. Једнак елемент система по значају треба да постане Јужни ток, који ће проћи преко дна Црног мора. Презентација пројекта је одржана у Бриселу у мају. Документи о стварању руско-бугарског мешовитог предузећа које ће градити бугарску деоницу система гасовода потпсани су.

Још једно важно питање у оквиру енергетског дијалога је усавршавање нормативно-правне базе енергетских тржишта. У првом реду, то се тиче последица примене такозваног Трећег енергетског пакета ЕУ. Он између осталог забрањује једној истој компанији да продаје гас и истовремено да поседује гасовод. По мишљењу Москве, низ његових ставова противречи међународним споразумима које је већ потписала ЕУ. Због тих противречности Европска комисија тужи 18 од 27 држава ЕУ. Узрок тужбе је непоштовање услова новог споразума. Русија са своје стране предлаже да се размотри нацрт Конвенције за осигурање међународне енергетске безбедности који је она потписала.

Сва ова питања ће се разматрати на конференцији у Бриселу. Ове сусрете је пожељно одржавати чешће, како се не би појавиле проблематичне ситуације, а европски потрошачи страдали од недостатка гаса у јеку зиме због непредвиђених дејстава, истичу руски експерти.