Авет Лампедузе хара Европом

Европа је заинстересована за побољшање економске и хуманитарне ситуације у земљама трећег света ништа мање него њени становици. Још један прилив избеглица постаће за Стари Свет права невоља. Увећање помоћи афричким земљама једна је од тема предстојећег самита Велике двадесеторице у француском Кану.

Економски проблеми Европе последњих месеци не силазе са страница новина са обе стране Атлантика. Дугови од много милијарди постали су главни проблем ЕУ, али не једиствени.

Француска, која је поседовала колоније у Африци, и раније је инсистирала на активној подршци земаља Црног континента. Председник Никола Саркози подвукао је да је овај курс неопходно наставити, без обзира на економску кризу. Што је гора ситуација у земљама Африке, то ће више људи користити средоземноморуску маршруту у Европу преко Лампедузе, која се прославила захваљујући десетинама хиљада Либијаца. Али чак ефективна економска помоћ овај ток тешко да ће зауставити, говори шеф одељења сектора за политичке проблеме европске интеграције ИМЕМО РАН Сергеј Уткин.

Врло лако је рећи да треба подржавати оне земље одакле ови мигранти долазе, како се код њих не би појавила жеља да долазе. Али нема тог новца који ће бити довољан да се ове државе изведу на ниво упоредив са нивоом европских једноставно на рачун финансијских дотација. То треба да буде некаква памента подршка, помоћ, обука, како би економија ових земаља почела да ради самостално. Ако је једноставно даје новац, то ће бити рупа без дна у директном смислу те речи.

Ипак ни за ванредни, ни за еволуциони сценарио развоја Африке светски економски лидери једноставно немају пара, говори аналитичар Сергеј Хестанов.

У текућој економској ситуацији у Европи и САД не треба очекивати масовну помоћ земљама Африке од стране развијених земаља. Зато, највероватније, помоћ ће се ограничити слањем некаквих мисионера, који ће просвећивати, доносити некаква знања. Али неће бити речи о масовној економској помоћи и скорије време. Криза је на овај или онај начин ударила по свим земљама. И што је строжи економски положај, то је мање жеље развијених земаља да помажу земљама у развоју.

Без Запада Африка ће моћи да постоји само полугладно. Многи истраживачи се слау да ће се средином века становништво континента удвостручити – са једне до две милијарде људи. До тог доба производња пољопривредне продукције тамо треба да скочи за 70%. Прираштај афричког становништва може директно да се одрази и на становништво Европе.

По подацима Европског завода за статистику, у Старом Свету већ има преко 15 милиона имиграната. Ипак у реалности много их је више. Јер по закону о спајању породица, ако један има дозволу сталног боравка, он може да доведе у Европу све блиске рођаке. Што се тиче муслиманског становништва Европе, по прогнозама, већ за 40 годиан у Европи сваки пети ће исповедати ислам.

При томе ЕУ ће смањивати могућности легалне миграције. Брисел израђује јединствени став за пружање азила. Биће све теже трошити некадашње ресурсе за социјалне доприносе и подршку имиграната у Европи. Значи будућим мигрантима ће бити све теже да доспеју у Европу. Да ли је крахирала или се наставља политика мултикултуралности, нису све европске земље јединствене у мишљењу. Док Швајцарска забрањује да се граде минарети, а Белгија и Француска да се носи фереџа, у Норвешкој се дају предлози да се легализују шеријатски судови.