Катастрофа Јак-42: за сада je превремено изводити закључке

Међудржавни авијациони комитет извео је лет Јак-42 у оквиру истраге авионске несреће код Јарославља. Реконструкцију је организовао Летачно-истраживачки институт Громов. Нен циљ је моделовати у пракси дејства посаде у том лету и увежбати верзије догађаја.

Да подстимо, Јак-42 авиокомпаније Јак Сервис пао је 7. септембра на јарославском аеродрому Туношна. Приликом полетања лајнер није могао да достигне одговарајућу висину, пао је на земљу и запалио се. У авиону се налзило 45 људи – хокејаши и тренери тима Локомотива, као и чланови посаде. 43 особе су погинуле на лицу места, двое су хоспитализоване. Један од пострадалих, хокејаш Александар Галимов, касније је умро у болници.

У току експертимента пилоти су подигли у ваздух Јак који у потпуности одговара по техничким карактеристикама авиону који се срушио. Аналитичари су копирали сва дејства погинуле посаде. Раније је неколико верзија несреће било искључено, на прво место у медијима изашла је претпоставка да је нормалном полетању сметало кочење које је један од пилота предузео већ после старта. Било је решено да се ова верзија провери. До истине треба доћи помоћу серије скруполозних летачких експеримената. У јучерашњем није било деловања кочница. Авион је успешно достига потребну висину.

После слетања стручњаци су приступили обради добијених података. Верзију са кочењем, дејства посаде још треба проверити и брижљиво проучити, сматра главни уредник портала АВИА.Ру Роман Гусаров.

Постојање силе кочења још није потврда погрешних дејстава пилота. Ова сила је могла да буде изазвана техничким проблемима. То да је она постојала сведоче трагови од точкова авиона на писти. То да је он слетео са писте је доказано. А чиме је била изазвана та сила кочења треба утврдити. Случај када авиони узлећу ван граница писте постојали су у историји авијације. И у већини случајева полетање је било успешно. Ипак постајање извесне силе кочења, то је фиксирано први пут у историји авијације. Управо из тог разлога не можемо да кажеми поуздано шта се у ствари десило, шта је натерало посаду да узлеће већ ван граница писте.

И овде треба одговорити на још једно важно питање: зашто посада, схватајући да нема довољно брзине за полетање, није прекинула дејства и није зауставила авион до напуштања граница писте, истиче Роман Гусаров. Немамо информације од предајника точкова, у ком положају су се налазили точкови, каква је била сила кочења. Таквих података нема, подвлачи пробни пилот Магомед Толбоев.

Али индиректно, по параметрима, изводимо закључак: у првом половини залета било је три тоне силе кочења. У другој половини кочећи моменат је достигао 8 тона, самим тим компензујући вучу мотора. Ми то знамо теоријски по дешифровању црних кутија. Али треба све потврдити. То се назива летачки експеримент.

У истрази узрока катастрофе Јак-42 код Јарославља још је много нејасног, превремено је изводити било какве закључке. Јасно је да су постојале препреке за полетање. Али чиме су изазване, на ово питање могу да одговоре управо овакви летачки експерименти.