Припремање САД за глобалну конфицкацију „брзих пара“ и национална безбедност Русије

Очекујемо да ујесен стигне у Москву нови амбасадор САД Мајкл Макфол.Том човеку који има репутацију архитекте „преоптерећења“, који има и велико искуство у практичном раду и врло широке везе у нашој земљи, дат је  задатак да „на лицу места“ одради шему највеће могуће реализације интереса САД у Русији на граници када се у њој дешава прелазак са једног изборно-политичког циклуса на други…

М.Макфол себе представља као „поборника оштре борбе са корупцијом у водећим структурама“. У фебруару 2009. године, када је планиран први званичан сусрет председника Д.Медведева и новоизабраног председника САД Б.Обаме, претпостављало се да ће једна од две најважније теме председничких разговора бити заједнички пројекат о борби са корупцијом. Овај документ је радио Мајкл Макфол.

У вези са тим пажњу заслужује информација да је руска Федерална служба за финансијска тржишта (ФСФТ) припремила нацрт закона који укида сва ограничења за смештање хартија од вредности руских компанија у иностранству.

Сада руски емитенти имају право да у иностранству, у облику депозитарних   потврда, остављају максимално 25% статутарног капитала. По новом нацрту закона ФСФТ предвиђа се да таква ограничења остану само за стратешка предузећа, али да и у том случају удео капитала који се смешта у иностранству може да буде већи уколико постоји одлука владине комисије. Остале руске компаније сада могу да у иностранству остављају до 100% од укупне количине акција које поседују.

Шта више, ФСФТ је донела одлуку да укине захтевање да се акције обавезно понуде домаћем тржишту. Према данашњим нормама, број хартија од вредности које компанија „извози“ не може да буде преко 50% од броја вредносних папира, понуђених Русији.

Као мотив за прелаз на нове прописе је проглашена  реализација политичке стратегије стезања државног капитализма. Понуђено је и објашњење да ограничења за постављање акција на страним берзама која су важила до сада, „нису довела до повећања тражње акција руских компанија, већ су испровоцирала бекство емитената у офшорном правцу.“ Међутим наша анализа показује нешто потпуно друго.

Финансијска тржишта су захваћена најнепријатнијим предосећањима. Свуда владају страх и песимизам. Сви схватају да светски „финансијски балон“ само што се није распрснуо, али нико не зна шта ће бити после тога. И што је још горе – „медведи“ (берзански спекуланти, који играју на снижење) су спремни да искористе било који знак слабљења система. Технички, њима је сада потребна серија „шок“ утицаја на јавно мњење који би показали да државе више нису у стању да се придржавају досадашњих правила игре: технички банкрот САД, макар и делимичан банкрот Грчке, неколико терористичких акција као онај у Норвешкој. Такође, што је изузетно битно – неконтролисани бег капитала из Русије…

Такав спој шок ситуација ће да изазове панику на тржиштима, тако да ће да започне свеобухватна игра на снижење, све до потпуног слома читавог система. Пошто се игра заврши контрола ситуације може да се преда „антилибералном блоку“ који ће, пошто изврши конфискацију „брзих пара“   постепено обновити социјалну стабилност у корист „старог“ новца. Механизам конфискације је још 2009. године био припремљен за рад пуном снагом. Радило се о исправкама Пореског кодекса, које су прихваћене у САД, а које су се конкретно односиле на одређивање дефиниције ко је порески обвезник САД, или правно речено UnitedStatesPerson.

Општи прописи плаћања пореза у САД су следећи: уколико је приход добијен од предузимачког посла на територији земље, лице које се бави тиме је под пореском јурисдикцијом САД. То јест плаћа порезе и  друге дажбине у износима и роковима који су одређени америчким законима.Међутим, 2009. године су прихваћене измене важећег законодавства САД, које је тиме јако проширило тумачење и процене UnitedStatesPerson. Тако сада, уколико било која компанија или физичко лице обрачуне врши у САД доларима или у њеним обрачунима учествује бар само један порески обвезник  САД (USPerson)ту компанију или физичко лице суд може да призна за пореског обвезника САД. И мораће да плаћа порезе по износима и унутрашњим прописима те земље.

А даље се иде по методологији, коју су одавно разрадили амерички фискални органи. Пореска инспекција налази таквог „неплатиоца“, чека 2 – 3 године како би износ пенала био што већи, и затим га предаје суду. Суд САД шаље тужбу страном грађанину или представнику стране компаније. Нејављање суду се сматра за признање кривице.

Американци су решили да пре свих одраде посао са најкрупнијим међународним компанијама. Амерички судови су пуни сличних послова:већ је 200 предмета те врсте у раду. И, треба рећи, до данашњег дана искуство коришћења тог механизма је дало изузетне резултате. Зато ће конвејер конфисковања радити све брже, да би се тако уградио у светску кампању експропријације „брзих пара“.

Амерички званичници чине све што је могуће како се не би привлачила пажња на рад наведеног механизма, и при том резултате рада конфискационог механизма отворено постављају у планове развоја земље. 15.07.2001. године „група шесторице“ (конгресмена) је предложила компромисни план за спречавање техничког банкрота САД.  План, конкретно, предвиђа да се буџет снабде допунским приходом у земљи у износу 1 трилиона долара - преко пореза. 19. јула председник Обама је јавно подржао тај план.

„Група шесторице“  не прецизира како се у буџету нашао тај планирани, али  ванредни трилион долара. Међутим, полазећи од тога, да су САД „на ивици“ техничког банкрота, једини извор ванредних прихода од пореза може да буде конфисковање личних и корпоративних богатстава, које се врши помоћу напред описаног механизма.

Фактички, план „Групе шест“ представља систематизацију позитивног искуства од примене измена Пореског кодекса САД из 2009. године. Управо зато се Пекинг умешао у конфликт председника САД и Конгреса, и то тако што је дао подршку Обами. Кинески руководиоци потпуно схватају позитивне перспективе глобалне конфискације „брзих пара“ ради оздрављења финансијског стања САД. Тим пре, што секонфискација дешава подржана политиком „антилибералног блока“ и, како мисли цео низ експерата, оснажена договорима Барака Обаме са руководством КНР.

Важну улогу у плановима градитеља постиндустријског глобалног друштва игра Русија. Она заузима 12% копна Земљине кугле, у њој живи 3% светског становништва, у њој су 22% шума наше планете, 20% воде за  пиће, 16% до сада истражених налазишта минералних ресурса, 32% резерви гаса, 12% нафте, 28% каменог угља, 36% никла, 40% метала групе платине. Ни једна држава на свету, ни један савез држава, не може да се упореди са Руском Федерацијом у смислу земље коју она поседује и богатстава у унутрашњости те земље.

Да би се обезбедила припрема за глобалну конфискацију од средине 2009. године на територији РФ је извршено врло пажљиво, али и врло ефикасно истраживање друштвеног расположења. Према резултатима тог истраживања које је обавио UBSAG, највећа швајцарска банка, која пружа финансијске услуге читавом свету, и компанија CampdenMedia,90% предузетника РФ нема планове да свог бизнис пренесе на  следећу генерацију (анкета је извршена међу бизнисменима  чији годишњи обрт износи најмање 100 милиона долара). 88% њих је изјавило да би продало своју компанију, уколико би им била понуђена добра цена. У 2009. години 84% обвезника је видело перспективу развоја бизниса. У 2011. г. – само 40%.

Другим речима, су сви напори руских либерала да се  створи класа поседника су  пропали до 2011. године. Код 90% поседника својине дошло је до пуцања психичког механизма наслеђивања социјалног и материјалног статуса, а 60% њих не види перспективу у очувању свог социјалног статуса и/или социјалног напретка.

Истовремено са публиковањем резултата истраживања UBSи CampdenMediaИнститут социологије Руске академије наука је објавио извештај „20 година реформе очима Руса из Русије“. Према њему – 34% њих увек осећа жељу да „побије све корупционаше и шпекуланте“ (у Москви - 60%). И још 38% становника Руске Федерације „понекад жели да све „побије“.

Тако, у РФ класа имућних је практично потпуно изгубила вољу да ради и нема перспективе да се очува као компактна социјална група, која је способна за своју самосталну обнову. Истовремено остало становништво Русије је дубоко огрезло у мржњу према богаташима. Зато било какав рад на одузимању капитала, извезеног из Русије,  у народу се потпуно оправдава.

Немогуће је извођење глобалне конфискације „брзих пара“ без широке подршке становништва. У Русији је спремност народа да такву подршку пружи потпуно формирана. При том, у САД је 2009. године формиран и за две године успешно испитан механизам сличног конфисковања. До 2011. године је уз његову помоћ припремљен нацрт плана за излазак САД из финансијске кризе, који је подржало руководство КНР. А на светским финансијским тржиштима већ се сакупила коалиција финансијских агената усмереног (сегментног) рушења либералног модела – то су  напред поменути „медведи“.

У таквој ситуацији припрема нацрта закона ФСФТ Русије  који укида сва ограничења на размештај вредносних папира руских компанија у иностранству може да добије сасвим другачији смисао.

На први поглед наведени нацрт ФСФТ представља механизам за „фиксирање добити“ и излазак из бизниса (продајом вредносних папира у иностранству) за који је држава гарант. Међутим, узимајући у обзир новине у америчком пореском законодавству, сваки продавац хартија од вредности руских компанија, у ком је учествовао порески обвезник САД (US Person),аутоматски потпада под дејство механизма конфисковања. Како је већ речено, прихваћене исправке невероватно шире тумачење и својства UnitedStatesPerson. Bank of America, Goldman Sachs, Morgan Stanley, JP Morgan Chase Citigroup и остали– сви они су US Person. Daimler Benz је  такођеUS Person(јер се акције компаније котирају на Њујоршкој берзи фондова). И тако даље, и томе слично.

Тако нацрт закона ФСФТ може да испадне клопка за наивне – ходник који „нове руске богаташе“ води уместо спасења на „кланицу“ глобалне конфискације.

Сам по себи се намеће закључак о томе, да са именовањем новог америчког амбасадора у Москви, „борца са корупцијом“ Мајкла Макфола заједно са оснивањем у САД механизма за конфисковање, који дозвољава да се „законито“ одузима капитал, извезен из Русије, формира се ефикасан инструмент за „чврсто“ спољно управљање Русијом. Тај механизам дозвољава да се искористе читаве групе представника крупног руског бизниса и чиновништва као својеврсни„адамати“ (у 19. веку су на Кавказу тако звали извезене таоце, који су у миру сасвим мирно живели на територији противничке стране и који су убијани само уколико би дошло до војног конфликта).

„Нишањење“ капитала који је извезен из Русије такође може да дозволи Сједињеним Државама (са ослонцем на руске „адамате“) да за себе успешно реше низ важних питања тамо, где су њихове позиције много лошије – на пример, у вези са проблемом смањења тактичког нуклеарног оружја Русије.Извезени капитал и „адамати“ који имају везе са тим могу да се претворе у једну од највећих претњи  по националну безбедност Русије.

И – закључак. У првој деценији 21. века у глобалном систему међународних односа дошло је до суштинског померања. Према речима заменика главног човека амбасаде САД у Русији, Денијела Расела, „Русије деведесетих година, са економијом у стању економског колапса и гомилом унутрашњих проблема, више нема. Наоружана угљеводоницима, девизним резервама, подршком власти од стране народа, нуклеарним оружјем и правом вета у Савету безбедности ОУН, Русија се поново појављује на светској арени… Ми то не можемо само да игноришемо или да заобилазимо, јер њена позиција по многим питањима која су критична за нас значи превише“. Питање: да ли САД могу да се помире са перспективом настављања кретања Русије таквим путем? Одговор је: не! И појављивање фигуре Макфола у Москви је потврда тога. Тако да председнику Русије 2012. године предстоји, очигледно, да се спрема за „битку на Косову“ и да решава проблем „адамата“. 

Виктор Кузњецов,