Европа ће се смрзнути зими

Ове зиме Европљане очекују мразеви, упозоравају британски научници. С освртом на претходне године неки метереолози су чак пожурили да изјаве: у Европи почиње мањи ледени период.  

Пре свега недељу дана становници Британије и Француске су се купали у зрацима врелог сунца. Почетком октобра температура ваздуха се приближила нивоу од 30 степени – било је топлије него на Хавајима. У Централној Русији је такође отоплило до 21 степена, што представља температурни рекорд за средину јесени. Међутим, сад свуда долази нагло захлађење. На северу Шкотске је пре неколико дана пао снег, прве „беле муве“ очекују се за време викенда и у московском региону. Не само то, по прогнозама британских метереолога предстојећа зима у Европи ће бити веома хладна. До својих закључака дошли су на основу истовремене анализе неколико фактора. Као прво, промене температуре и интензитета струја у Атлантику. То је такозвани ефекат Ла Нињо. Сматра се да он одређује карактер зиме у Европи. Осим тога, по мишљењу научника, за необично време је криво Сунце. Ова звезда је прилично стабилна, што обезбеђује могућност живота на Земљи, али се активност небеског тела повремено мења, објашњава водећи научни сарадник Института за физику „Лебедев“ РАН (ФИАН) Сергеј Богачев.

Сунце прелази у стање високе и ниске активности. Постоји основни циклус од 11 година, односно, сваких једанаест година оно постаје више или мање активно. Постоје и глобалнији циклуси – од једног века, миленијума. Кад тачке дођу на минимум Сунце може да урони у депресивна стања. Она су позната из историје. Последње је минимум Маундера у 17-18. веку, кад је Сунце за скоро сто година имало смањену активност. Ово се одразило за Земљу и подударило се с малим леденим добом. Тада су биле јако слабе летине, нагло је пала температура. Познати су случајеви кад је на реци Москви у августу био лед.

У последње време, кажу стручњаци, небеско светило налазећи се у фази смањене активности свог 11-годишњег циклуса, зрачи мање ултраљубичастих зрака. У средњим слојевима атмосфере појављују се аномалије кад температура пада за 1-2 степена. Због тога се хладне масе ваздуха премештају према Арктику. Због тога се прилив топле воде у северни део Атлантског океана смањује и дневне температуре у северним ширинама у касну јесен и зиму падају. По мишљењу стручњака, ово сведочи от оме да Европа поново улази у мањи ледени период. Руски научних из ФИАН се не слаже с тако радикалним закључком.

Тренутно се Сунце не налази у екстремном стању. Међутим, у њему се настављају циклуси. Оно је недавно прошло стање минимума активности, које се десило управо 2008-2009. године. Сад можемо видети излазак Сунца из стања минимума. Већ у фебруару ове године на Сунцу су почеле да се дешавају експлозије максималне категорије. То су први знаци да је прошао минимум активности. Сад се налазимо на узлазној грани, која треба да изведе Сунце у максимум крајем 2012. и почетком 2013. године.

До коначне промене сунчевог „расположења“ још треба чекати. А уочи овогодишње зиме британски климатолози су одлучили да поделе своје прогнозе с владом земље како снег у октобру не би изненадио власти. Претходне зиме је живот у Лондону практично парализован због ниских температура и обилних падавина. Ове године су комуналне службе набавиле тоне соли и механизацију за чишћење снега. А британски букмејкери примају опкладе за „бели Божић“ на острвима Магловитог Албиона. . ОГС-8.35