Еврозона не спасава толико Грчку колико своје банке

Председник Европске централне банке Жан-Клод Трише је поприлично узбуркао финансијска тржишта изјавом о „систематској банкарској кризи“, без преседана од времена завршетка другог светског рата. Појавило се питање новог попуњавања ликвидности европских банака оптерећених дужничким папирима проблематичних земаља. Испоставило се да је претходна финансијска помоћ, а то је на стотине милијарди евра, банкарима недовољна. Тему разматра дописник Сергеј Гук, који је пажљиво проучио мишљења немачких стручњака на сајту немачких новина „Велт“ (Die Welt).

Аналитичари велике француско-белгијске банке „Paribas“ су све израчунали. Од 92 до 300 милијарди евра биће потребно кредитним институцијама како би се одржале на ногама у случају дефолта Грчке. У зависности од размера кризе. Издвајање помоћи лобира дует Меркел-Саркози, који подржава Барозу. Ово није без основа. Постоји опасност да многи банкарски колоси у случају краха повуку за собом на дно читаве државе. Истина, становништво Еврозоне поставља логично питање – због чега и колико дуго европски порески обвезници треба да дохрањују банкарске мешетаре?  

Немачки стручњак Макс Оте из специјализоване високошколске установе у Вормсу (Max Otte, Fachhochschule Worms) назива ствари својим именима.

„Заиста је нечувено што говоримо о спасавању Грчке. Ми не спасавамо Грчку, код њих се ствари одвијају да се горе не може замислити. Поново спасавамо финансијске бизнисмене, банке, које су Грцима давале позајмице и притом изгубиле. А сад хоће да их неко спаси за наш рачун и за рачун становништва Грчке“

Лидер Еврозоне Жан-Клод Јункер је у недавном интервјуу за аустријску телевизију практично потврдио: спасавање грчких дугова је подједнако неизбежно као смена годишњих доба. И то неће морати да се опрости половина од 369 милијарди, већ много више. Европске комерцијалне банке су морају бити спремне да дочекају крах потпуно наоружане. Јер многе од њих су се по сведочанству немачког недељника „Цајр“ (Die Zeit) заиграле с дужничким бондовима на јужном крилу Европе. А данас саме нису у стању да добију кредите на међубанкарском финансијском тржишту.

Немачки стручњак Густав Хорн (Gustav Horn) са Института за макроекономију и истраживање конјуктуре сматра: лидери ЕУ и ММФ су наметнули Грчкој штетан план за излазак из кризе.

„Правац према штедњи је утеран у уске временске оквире и спровођен је изузетно оштро. Кад је држава у журби принуђена да тако много штеди то доводи до масовне економске осеке. Економија пропада, управо то се и догодило“.

Све мање новца остаје у новчанику Грка и све више расте државни дуг. Влада је у цајтноту. Повериоци из ММФ и ЕУ врше притисак на Атину, приморавајући је да се брже растане од државне својине. Неко, укључујући и европске банке, које рачунају на још једну државну помоћ, има шансе да добро заради у распродаји грчких некретнина.

Лидери ЕУ немају план за излазак из кризе. Комплет полумера неће поправити ситуацију. Декларације о намерама да се регулишу финансијска тржишта доводе само до тога да банкари трче под окриље мешетарских хеџираних фондова. Тамо је добит – васионска.

Глобална тржишта се могу регулисати само заједно. А с тим, по констатацијама стручњака „Цајта“ ствари не стоје најбоље. „Воља се угасила. Немци бране своје земљишне банке, Американци – своје гиганте, земље на ивици – своје финансијске центре, а Британци – своје хеџиране фондове.“ Нико не намерава да се одрекне великог и брзо стеченог новца.