Радио без граница

Емитовање програма за иностранство и организација специјалних концерата за иностранство, - тако је у октобру 1929. године влада СССР-а одредила циљеве и задатке тек створеног оделења радиопрограма на страним језицима. Московски радио, Емитовање за иностранство, Глас Русије то су различити називи радиостанице, која говори с читавим светом. Данас једна од највећих радиокомпанија планете слави рођендан. 

Историјат ове радиостанице, који има 82 године, почиње од кратке реченице Говори Москва! Прво је та реченица била изговорена на немачком. Затим су били додати енглески и француски. Између осталог, енглеска Би-би-си је настала на међународним таласима три године касније, а Глас Америке 7 година касније.

Програми из Москве су од првих дана заинтересовано слушали у различитим земљама. Глас Русије није ћутао ни у најсложенијим тренуцима светске историје. У време Другог светског рата Московски радио је улевао наду  борцима против фашизма, изазивајући мржњу руководства хитлеровске Немачке, - прича један од ветерана радиокомпаније Ина Заско.

Немци су почели 1936. године заглушавати  Московски радио. 1939. године на свим радиоапаратима је писало да се слушање радио Москве кажњава затвором. У октобру 1941. године, на дан једног од првих бомбардовања Москве, у време напада и објављивања аларма  сви су сишли у подрум.  Међутим, тамо је било немогуће радити, зато је италианска редакција одлучила да остане на радним местима. Сви се сећају да  је зграда била уздрмана, јер је у дворпиште пала немачка бомба.  Иначе је тог дана пало три бомбе. Ниједна није експлодирала. Прочуло се да је у једној нађена белешка : помажемо како можемо.

Иначе је Московски радио спасио свет од нуклеарног рата. У време Карибске кризе 1962. године, када су се преговори између СССР-а и САД зашли у ћорсокак, радиостаница је обавестила Вашингтон да је Москва одлучила да врати војне бродове, који су пловили на Кубу. То је била сензација. – сећа се политички посматрач радиостанице и учесник тих догађаја Валентин Зорин.

Те догађаје сам пратио из Вашингтна. То је био заиста тешки моменат. Свет је био на рубу нуклеарног рата. Не може да се тврди да је читава Америка слушала Московски радио, али су сви медији емитовали саопштење Москве. Њу-Јорк Тајмс је штампала ванредан број, те је саопштење Московског радија постало познато у свету. То је било једно од најефикаснијих средстава, која су омогућила да се избегне понор.

Глас Русије данас емитује за 160 земаља на 38 језика. Радиокомпанија се динамично развија, користи најсавременија средства да би максимално информисала слушаоце о Русији. Један од првенствених задатака су нове технологије. Рецимо, захваљујући развоју Интернета слушаоци могу да гледају  програме видео, читају вести у социјалним мрежама и преко rss. Пажљиви однос према слушаоцима, а сада и читаоцима, има и повратну везу. Глас Русије прима писма из различитих крајева планете. Већи њихов део изражавају речи сталног слушаоца из Велике Британије Џорџа Спенсера: Хвала што вас има. Стално слушам ваше програме из многих разлога.  Један од њих је начин представљања материјала. Увек ми је драго да чујем вести о Русији. Надам се да ћу још дуго слушати програме моје омиљене међународне радиостанице.