Шутановац: Србија има перспективу у Европи

Колико се Србија приближила стандардима ЕУ?

На ово питање одговор увек даје Европска комисија у својим годишњим извештајима о напретку. Пратећи ове извештаје, констатован је велики напредак у значајном броју области – у смислу усвојених закона, подзаконских аката, формирања посебних и независних тела која надгледају њихову примену. Но, оно што свакако морам нагласити јесте чињеница да не можемо бити задовољни степеном имплементације усвојених закона, њихова примена се суочава са проблемима, који су најчешће последица велике економске кризе са којом се суочавамо и ми, као и остале државе. Оно што јесте закључак и Комисије, и Парламента, па свакако и мој закључак, јесте да смо достигли стандарде који су довољни да би смо могли да кренемо даље – добијемо статус кандидата и отворимо преговоре за чланство. То ће и убрзати и омогућити даљи рад на усвајању стандарда.

Да ли постоје области у којима је могуће унапредити сарадњу ВС и НАТО?

Сарадња Србије и НАТО је формално започела нашим приступањем програму Партнерство за мир, 2006. године. То није сарадња само Војске Србије, нити пак само Министарства одбране, већ читаве Владе, великог броја других министарстава. Наравно, наша је одговорност највећа за спровођење свих обавеза које проистичу из овог статуса. До сада смо успешно усвајали и спроводили годишње планове сарадње, а сада је у припреми и Индивидуални програм партнерства, који прецизира кораке у будућој сарадњи на постизању интероперабилности и кориштења свих елемената Партнерства. Такође, отворена је војна мисија Србије у седишту НАТО у Бриселу, као место најближег контакта како са НАТО као организацијом, тако и са државама чланицама. Група за реформу одбране јесте формат сарадње који помаже усмеравању нашег процеса реформи у сектору одбране. Велики посао нас чека на кодификацији наоружања, после потписивања Споразума о кодификацији са НАТО, како би смо и своју производњу могли томе да прилагодимо. У свим овим областима видан је напредак после две године застоја, али и у свакој од њих је могуће и више и боље.Који је реални временски рок за приступање Србије ЕУ? Не бих говорио о роковима, јер процес приступања ЕУ има своја два елемента – технички и политички. Дакле, зависи и од брзине којом се воде преговори о чланству и паралелно ради на усклађивању са ЕУ стандардима, а политички зависи и од нашег учинка на постизању политичких критеријума, али и става Европе и њених грађана о даљем проширењу. Зато је јако тешко бити прецизан око година могућег чланства, и то избегавам да чиним – за мене је најважнија промена, реформа у Србији, која је наша "улазница" за чланство.

У којим областима Србија има најбољу сарадњу са САД? Каква је војна сарадња Србије и САД?

Није претеривање када кажем да је управо билатерална војна сарадња са САД данас најбољи вид сарадње између наше две државе, и да се непрестано надограђује. Постоји велики број различитих програма сарадње, као што су школовање и усавршавање, модернизација Војске, или пак заједнички пројекат изградње базе Југ. Што се школовања тиче, сваке године имамо припаднике ВС на школовању у најпрестижнијим војним школама у САД, као што су Wест Поинт, Ваздухопловна војна академија у Колорадо Спрингсу, али и примамо америчке официре који се школују на вишим нивоима усавршавања у Србији. САД су одвојиле значајна средства за модернизацију ВС, и управо договарамо набавку специјалних возила "ХУМВЕЕ" за специјалну бригаду, или пак средства за јачање капацитета за учешће у мировним мисијама ВС.

Иван Трајковић