Снага Русије у народном јединству

4. новембра Русија обележава Дан народног јединства. Овај државни празник симболизује верност заветима предака који су 1612. године одбранили независност земље у борби са страним окупаторима. Њихов подвиг и данас сведочи о томе да будућност Русије зависи само од грађанског јединства.

1612. године цела Русија је била једно велико поље битке. Велики део њених западних предела је био заузет ратоборним суседима. Москву су окупирали пољски интервенти. Једина руска држава се фактички распала, појавили су се многи „самозванци“ који су желели да седну у празан царски трон. Русија се први пут за 100 година нашла на граници пропасти. Такве трагедије нације још није било, ни пре, ни касније, говори директор Института руске историје Андреј Сахаров:

У то време у условима тешких историјских катаклизама, подељености, духовног пустошења, моралне деградације друштва, издаје – устали су најбоље снаге народа. Сељачке, трговачке, бољари и људи кнежевског рода, свих оних које је душа болела за руску земљу, који нису живели само ради својих личних користољубивих интереса. Било их је огромна количина. То су били и Руси, и представници Поволжја, и Севера, то су били људи различите вероисповести. То је био народ на челу са својим јарким представницима – Мињином и Пожарским. Ти људи су сломили стране окупаторе. Они су волели Отаџбину и спасили су је.

4. новембра 1612. године народним снагама је ослобођена Москва. После неколико месеци на Земском Сабору у Кремљу изабран је нови руски монарх и постављене су основе будућег развоја државе. Од средине 17. века у част ослобођења главног града Русије сваког 4. новембра је био слављен празник Казањске иконе Богородице, са којом су руски одреди ушли у окупирану Москву. У 20. веку за време совјетске власти та традиција је прекинута. Али 2005. на иницијативу лидера религиозних конфесија нове Русије тај празник се препородио  и уписан је у календару као Дан народног јединства.

Ипак истраживање јавног мњења говори о томе да празник још није постао свенародни у директом смислу речи, јер део руског друштва и даље даје предност совјетском празнику 7.новембра. Директор руског Института стратешких истраживања Леонид Решетњиков сматра да се празнику треба дати још много времена:

После револуције смо славили 7. новембар. Деценијама смо навикавали народ да га слави. Навикавали се да ћутимо и да га не критикујемо. За критике је могло и у затвор да се доспе. Сада слободно споримо да ли је 4. новембар празник или није. Главно је ујединити се по питању препорода Русије. Ту велику идеју народ полако почиње да схвата.

Духовни лидери Русије на чију су иницијативу вратили празник позвали су сународнике да направе од 4. новембра Дан доброчинства. У свим православним храмовима су празничне службе божије. У Казањском сабору на Црвеном тргу литургију врши патријарх Кирил.

Председник Русије Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин ће 4. новембра заједно посетити Нижњи Новгород у којем ће учествовати у свечаностима поводом празника. Прошлих година су се свечаности са учешћем првих лица Русије одржавале у Москви, али овог пута центар је нижегородска земља, у којој су се 1611. године окупили добровољци за борбу против пољских и шведских окупатора.