Како пише Deutsche Welle(
https://www.dw-world.de/dw/article/0,,15513539,00.html) муслимани су у наредна четири дана у мислима са божијим послаником Ибрахимом који је био спреман да у име Бога (Аллаха) жртвује и свог властитог сина. Од тога дана, па све до данас, муслимани који имају финансијске могућности, извршавају заповијед – приношење жртве, углавном клањем животиња. То је најчешће овца, затим коза, крава или камила.
За муслимане у Њемачкој, као и оне у цијелом свијету, Курбан-бајрам је њихов највећи празник. Најзначајнији ритуал је клање курбана. Међутим, за око четири милиона муслимана у Њемачкој ту почињу проблеми. Наиме, клање животиња без предходног ошамућивања, у Њемачкој је забрањено. Управо овдје су мишљења подијељена. Удружења за заштиту животиња наводе да је клање без предходног ошамућивања насиље над животињама и болан и нељудски начин одузимања живота. За неке муслимане ошамућивање је „харам“ (гријех), а за друге сасвим прихватљиво и не коси се са вјерским прописима.
Клање уз помоћ електро-шока и пнеуматског пиштоља
Проф. Мустафа еф. Хаџић је члан Централног вијећа муслимана у Њемачкој и Вијећа за фетве у Њемачкој, огранка Европског вијећа за фетве. “Припадам умјереном крилу схватања исламских прописа и сматрам да је важно да животиња прије клања показује знакове живота. Ошамућивање је неће усмртити, него ће је само привремено онеспособити у давању отпора приликом клања”, каже Хаџић.
Њемачка полиција, санитарна инспекција и ветеринарска служба у посљедњих неколико година уско сарађују у спрјечавању клања животиња у вјерске сврхе без испуњавања прописаних услова. Онај ко врши клање без дозволе, може очекивати новчану казну у износу и до 25.000 еура. Тога је свјестан и Февзи Кирацти који је из Турске у Њемачку дошао прије 16. година.
“И ове године кољем курбан на једној фарми чији је власник Нијемац. Са пријатељима и родбином сам купио краву коју жртвујемо у име Аллаха. Постоји могућност да извршим уплату у некој од хуманитарних организација или у свом џемату и да то они ураде без мог присуства. Међутим, Бајрам је породични празник и желим да и моји чланови породице осјете благодати овог празника”, каже Кирацти.
Због строгих законских правила, многи се одлучују за опцију уплате курбана код неке од институција или хуманитарних организација која ће то обавити по вјерским прописима. Међутим, и ту се појављује мач са двије оштрице: да ли је награда код Бога иста, без обзира колико смо издвојили новца за курбан?
“Севап је исти, све остало су нијансе”
“Вриједност курбана се мјери по износу новца који је издвојен из нашег приватног буџета. Није битно гдје се обавља клање. Потребно је да је то урађено са чистом намјером, да је новац поштено зарађен и да се месо правилно дистрибуира у срединама у којима се оно дијели”, каже Мустафа еф. Хаџић, бивши професор Медресе у Високом и сликовито објашњава: “Чињеница је да је већа награда код Бога оног ко је издвојио више новца. Међутим, награда је сходна реалним могућностима особе. Можда ће особа која је за курбан издвојила половину свог кућног буџета имати већу награду од оног ко има десетина хиљада еура, а за курбан је издвојио неколико еура више од прве особе коју сам навео”.
Финансијски фактор је по свему судећи и разлог зашто двије трећине курбана, чије клање организује Мерхамет у Њемачкој, стиже из Аустралије, а не из БиХ. Наиме, цијена курбана који се коље и допрема из Аустралије је 119, а из БиХ 179 еура. Посредством Мерхамета ће ове године у БиХ у јавним кухињама, сиромашним и домовима за незбринуту дјецу и домовима стараца, бити послано више од 800 курбана.
Циљ курбана, што у преводу са арапског језика значи “жртва помоћу које се приближавате Богу и људима” јесте да дражи и сласти Бајрама, као вјерског празника, осјете и сиромашни. Да ли је клање обављено лично, уз помоћ стручног лица или је уплаћен како би неко други то обавио у ваше име, скоро да и није битно јер “севап (добро дјело) је исти, све остало су нијансе”.