Успавана лепотица на нови начин

Истакнути британски кореограф Метју Боурн припрема нову поставку балета Успавана лепотица на музику Петра Чајковског. Боурн је решио да обележи 25-годишњицу своје трупе Њу Адвенчрс, представивши оригиналне верзије сва три балета Чајковског. Отвориће ретроспективу у дане пред Божић Крцко орашчић и Лабудово језеро. А завршиће јубиларну сезону, већ наредног Божића – Успавана лепотица.

Обично Метју Боурн прерађује бајковити садржај класичних балета на нов, савремени начин. Али при томе, треба му признати, труди се да очува основне сижејне линије и представља их у неочекиваном, али логичном ракурсу. Прво његово искуство у преради руске балетске класике био је Крцко орашчић, где се радња одвија не у лепој кући доктора Шталбаума, где се уочи Божића окупљају срећна деца у очекивању празника и поклона, већ у дому за незбринуту децу. Наредна поставка била је Лабудово језеро, скандалозна мушка варијанта балета, у којој је чак назив био промењен: Лабудово језеро Метјуа Боурна. Ова представа се назива најјаснијом и најдоследнијом верзијом канонског балета Петра Чајковског постављеном у 20. веку. Принц се овде заљубљује не у зачарану девојку лабуда, већ у младића лабуда којег среће у градском парку и који личи на светог духа...

У Успаваној лепотици, како се сазнаје, такође има прерада: по речима кореографа, почетак балета се одвија отприлике у време када је направљен – а то је 1890. година, која ће бити представљена као време када су живеле виле, вампири и све што рађа готска уобразиља. А принцеза Аурора која је заспала чаробним сном буди се сто година касније – 1990. Ову епоху Боурн назива светом тајанственијим и чудеснијим од било које бајке.

Руски балетски критичар Татјана Кузњецова признаје у интервјуу за Глас Русије да са нестрпљењем очекује нови рад Метјуа Боурна.

Наравно, свако ново тумачење Успаване лепотице је занимљиво. Мени се чини да је необично занимљиво све што Метју Боурн чини са архетипским сижеима. Питање је како ће он успети то да уради режисерски и кореографски. По мени, слабо место Боурна је управо кореографија: не може он увек да попуни ову огромну музику довољно адекватним покретом по значењу. По некада је његова кореографија пре слична мјузиклу него балету.