Ранко Павловић: Бајка о високом

Упецао представник међународне заједнице у ријеци Босни златну рибицу.

- Врати ме у осиромашеним уранијумом загађену ријеку, па ћу ти, као што то све добре златне рибице чине у бајкама, испунити три жеље - љубазно га замоли она заносним гласом који разумију само представници међународне заједнице.

- Договорено - одговори вјешти пецарош и покуша да из мисли одагна таву из које се шири мирис пржене рибе. - Али - дода брзо - договор мора бити чврст, као резолуција Савјета безбједности Уједињених нацију, коју смије кршити само онај ко је доноси.

- Бајкописци имају чвршћи карактер од мировњака, нарочито оних који продају оружје и дрогу - љутну се златна рибица - па се зато у бајци сваки договор у цјелости испуњава. Дакле, која је твоја прва жеља?

- Да будем високи представник - као из топа груну представник међународне заједнице.

- Зашто баш то? - запита златна рибица, колутајући очима и једва чекајући да зарони у воду.

- Још као дијете сањао сам да будем цар - одговори он. - Кад сам одрастао, схватио сам да високи представник има већу апанажу и већа овлашћења од цара. Влада како хоће, одлучује шта му падне на памет и никоме не полаже рачуне, осим онима који мисле као и он. Зато је боље да будем високи представник него цар.

- Нека ти буде - рече златна рибица. - А друга и трећа жеља?

- Немам их - одговори представник међународне заједнице, баш као и онај несрећник из вица кога је златна рибица претворила у принца Фердинанда, па га мајка, када је заспао, почела да буди и подсјећа да га чека пут за Сарајево. - Високом представнику испуњавају се све жеље и без помоћи златне рибице.

Рече то и руку у којој је држао свој улов пружи према намрешканој површини мутне ријеке Босне. Онда се нагло трже.

- Зашто желиш - упита - да те враћам у осиромашеним уранијумом загађену воду, кад бих могао да те отпремим у неко бистро језеро у нетакнутој природи?

- Зато што сам већ генетски модификована и не могу да живим без умјерене дозе осиромашеног уранијума - одговори она, оте се из његове руке и бућну у ријеку која је од земље кроз коју протиче позајмила име.

Све ово што си до сада прочитао, поштовани читаоче, личи на бајку, али је најмање бајковита прича. Јер, на Балкану нема златних рибица, а осиромашени уранијум је, уз помоћ НАТО бајкописаца, из бајке прешао у сурову стварност.