Две Европе у Европи?

Да ли је ова ноћ постала ноћ спаса евра?

Или ће ових 10 сати ући у историју као тачка преокрета која је означила почетак распада ЕУ? У сваком случају, тешко да се може смислити драматичније финале од оног којим сулидери 27 држава чланица ЕУ завршили своју операцију спасавања јединствене валуте. Такву жалосну оцену дају састанку учесника главног клуба држава континента која је одана крајем прошле недеље у Бриселу експерти немачког недељника Цајт. Између осталог, не постављају само они питања о даљој судбини велике Европе.

Резултата су, по речима недељника, два, и наредне недеље ће показати који ће од њих превагнути. Тачније: или сагласност земаља зоне евра и дела других чланова ЕУ да пооштре своју финансијску политику, или у том подухвату уопште неће сви учествовати.

Како је већ било саопштено, суштина договора постигнутих на самиту састоји се у склапању међувладиног споразума о пооштравању финансијске политике земаља ЕУ, у првом реду чланова зоне евра, или, како их још називају „буџетског пакта“. Споразум је постао алтернатива иницијативи Немачке и Француске да се унесу одговарајуће попракве у Лисабонски споразум. Против измене овог базичног документа ЕУ категорично је иступила Велика Британија. Она је такође одбила да учествује у новом споразуму. Чланови буџетског пакта су свих 17 држава зоне евра и још 6 чланова ЕУ. Представници Шведске, Чешке и Мађарске дали су принципијалну сагланост, али су узели време за размишљање.

Толико отвореног неслагања ставова међу члановима јединствене Европе до данас није било. Европска штампа се зашаренела од наслова: Лидери ЕУ деле Европу на два фронта. Самит коначно фиксира раскол Европе и томе слично. Са новом снагом зазвучале су и речи о „двобрзинској“ Европи.

Има и експерата који уопште не виде перспективу у јединственој валути. Као, на пример, аутор института за глобализацију и социјалне покрете Борис Кагарлицки.

У ствари евро је снажан механизам дезинтеграције европског простора. То је механизам разарања јединствене Европе.Зато што се земље лишавају могућности да управљају сопственом економијом. Сваким новим кораком на путу политичке и економске интеграције, скандала, конфликата и сукоба у Европи има не мање, већ све више. И што упорније владе Немачке и Француске одбијају да пусте из зоне евра оне земље које не излазе на крај са правилима која важе у тој зони, то ће већа бити катастрофа и дубље ће она повући надоле читаву светску привреду.

Између осталог, постоје и кардинално супротна мишљења. У једном од недавних бројева немачки Тагешпигел изјаснио се за нови европски сан, или по речима листа, за нову бајку о Европи. Европа је толико драгоцена, колико је и скупа. Исто толико скупа колико и немачко јединство, резимирао је лист. Али њен распад ће бити још скупљи. Мир и благостање морамо да чувамо или да губимо само заједнички.