Косовско - Метохијски чвор

КОСОВО како га зову они упућени (намерно избегавајући појам: Метохија- грчки = црквени посед) и они неупућени, који то и не знају...или КОСОВО И МЕТОХИЈА, како му је од вајкада прави назив, чије име осликава више од самог назива, суштину - шта је, где је и чије је? Ми га називамо овим другим, пуним именом, срцем и телом повезани, жељни, а истовремено немоћни да схватимо, да смо по ко зна који пут изгубили- на овај или онај начин - јер нам гени одредише да верујемо у мит, косовску легенду, цара или кнеза, више него данас очима својим. А очи којима не верујемо виде следеће...

Албанску експанзију, незадрживу, која се сваким новим даном на крилима злочина, шири моћно подржана од оних који имају батину (овај пут без шаргарепе?) у руци, оних чији тег претеже у правцу личних интереса, који свакако нису српски. Кроз читаву несрећну историју били смо распети, уцењени, ломљени и сатирани баш кроз Светињу, најболније место српског живљења. Са запада, севера, југоистока, понекад и са истока. Данас нам поново исто чине. САД, НАТО,и већина земаља ЕУ, више од 15 година имају прецизно разрађену стратегију ширења на исток, баш овом трасом. Наравно да им мала и оваква, немоћна Србија није сама по себи циљ. Зна се ко је то и шта је на истоку, што Велики или Велика браћа још не покорише, а радо би. Један релативно мали, али послушан, фанатичан народ - албански им је у овом тренутку напокон савршен избор за просецање трасе којој теже годинама, а овај пут су одлучни да своју дугогодишњу инвестицију и материјализују. Зато, 10. децембар или неки други, свакако не тако далек датум није случајан избор, а како би се отупила већ крхка и отупљена српска оштрица и на време натерала да се бави, споредним стварима, плански се активирају нови - стари упаљачи, по замисли и потреби великих креатора. Срамни покушај ниподаштавања, ионако несрећног по Србе Дејтонског споразума у РС, провидан је маневар да се тема на време скрене са косовско - метохијског проблема. Исту улогу има и фамозни хашки трибунал, прецизније тужилаштво, које мало по мало, претура по фиокама наших државних канцеларија, а у слободно време бахато тумара по брдима и долинама наше земље, тражећи нешто или некога за кога боље од нас знају где је, или тачније, да је далеко од несрећне Србије, што их не спречава да јавно уцењују и оптужују. Не приметисмо комшијска, босанска и хрватска брда поседнута овим "планинарима. Ваљда су тамо злочинци изумрли...или злочина није ни било. Ако их не траже, биће да је ово друго. Србији остаје да се озбиљно позабави проблемом гажења свих међународних правних норми и принципа, самовољи протектора према народу у РС и лову на ендемске српске врсте "дивљачи"! Тек толико да мало скрене поглед са свога југа, довољно за 10. или неки други децембар, када би шиптари "спонтано" преименовали свој нарко-дилерски протекторат у државу, а онда их опет "спонтано" поједини почели такве, међународно признавати...једни, други па трећи. Знамо и који, већ су се открили. Помози нам Боже, да ли са Истока или у нама, ако уопште заслужујемо...

Коме се приклонити и веровати -генима Лазаревим или својим очима?