Новогодишња ноћ у Русији

Оно што ће свакако стајати на готово сваком празнично постављеном столу током Новогодишње ноћи и у Русији и у Србији је свакако- салата Оливје или Руска салата, популарна у земљама бившег СССР, традиционално се сматра делом празничне и посебно новогодишње трпезе. Назив је добила у част свог творца, кувара Лусијена Оливјеа, власника ресторана париске кухиње «Ермитаж», 60-тих година 19.века. У многим земљама широм света, ова салата, са својим бројним варијација је познатија под именом «Руска салата».

Први објављени рецепт за салату Оливје, за који данас знамо, потиче из часопица «Наша храна» број 6. од 31.марта 1894 године. Иначе, рецепт се заправо дуго сматрао строго чуваном тајном.

В.А. Гиљаровски је у својој књизи «Москва и Московљани» писао:

«Сматрало се да је посебно шик, када би храну спремао француски кувар Оливје, још онда прослављен својом салатом, без које добар обед то не би био и за чије спремање он није откривао рецепт.»

Лусијен Оливје је сахрањен у Москви, а споменик је обновљен 2008.године.

У совјетско време рецепт за салату Оливје мењао се неколико пута, једни састојци су се мењали другима, јефтинијим и доступнијим. „Дореволуционарне“  јаребице замениле су виршле, слаткасто месо јастога је заменила на ситне коцкице сецкана кувана шаргарепа, свеже краставце - сецкани кисели краставци а маслине и капар - грашак. Пре револуције су се сви састојци повезивали провансалским сосом, а потом индустријким мајонезом.

Посебну празничну атмосферу у вези са прославом Нове године, у Русији додатно чини и традиционално приказивање филма „Иронија судбине“ или „«Ирония судьбы, или С лёгким па́ром!». Овај култни совјетски „новогодишњи“ филм, снимљен 1975, редитеља Елдара Рјазанова, први пут је приказан на ТВ-у 1. јануара 1976 (7. фебруар приказивање филма је поновљено,  на бројне захтеве публике),  а добио је и државну награду СССР (1977)..

Временом, филм је постао део традиције новогодишње ноћи у бившем Совјетском Савезу  и обавезно је био приказиван око Нове године на једном од централних ТВ канала, а често и на локалним ТВ-канала.

Филм започиње сатиричним анимираним филмом о стварању типског архитектонског дизајна и идентичних стабмених зграда и потпуно истих насеља  у различитим градовима широм СССП.(аутор  анимације – Виталиј Песков). Након тога чујемо речи ироничног Павлика, који се, управо 31.децембра, вози аутобусом кроз типска насеља  Москве, и иде да посети свог пријатеља и да га позове у сауну тј руску бању.

У том тренутку главни лик, Московљанин Јевгениј Михајлович Лукашин (Жења),  36 година,  хирург- ортопед, који ради у  локалној клиници, припрема се за прославу Нове године са  својом девојком Галином, под надимком Гаља, у новом стану у улици Грађевинара, број 25, стан 12, на трећем спрату  где су се Жења и његова мајка уселили дан раније. На иницијативу Галине и  донекле под њеним притиском,  Жења- иначе окорели нежења, припрема се да запроси Гаљу током дочека Нове године. Извињавајући се за своју неодлучност током двогодишњег забављања, Жења објашњава Гаљи како је раније, када се спремао на женидбу, у последњем тренутку побегао од невесте у Лењинград.

Пре дочека Нове године, по традицији, Жења одлази са тројицом пријатеља: Павликом, Сашом и Мишом у сауну/руску бању. У сауни, Жењини пријатељи наздрављају у име предстојеће Нове године, али и у име Жењиног будућег венчања. Павлик саопштава да после бање одлази на аеродром одакле лети за Лењинград. Обзиром да су у бањи попили по чашицу више, сви заједно одлазе на аеродом, али грешком, обзиром да су до тада већ сви били пијани, испраћају Жењу уместо Павлика на лет за Лењинград.

Пробудивши се на аердому Пулково у Лењинграду,  пијани Жења зауставља такси и не знајући у ком се граду заправо налази, таксисти говори своју московску адресу: улица Грађевинара број 25, стан 12. Испоставља се да исто такво насеље постоји и у Лењинграду, са потпуно истим зградама као у Москви. Мамурни Жења, пење се на трећи спрат. А гле чуда, чак су и кључеви исти и Жења без проблема улази у „свој“ стан.

Ушавши у стан, Жења ме примећује ништа необично:  исти намештај као у његовом стану и исти неред по стану, због усељења. Уморан и поспан од силног алкохола, Жења леже у кревет и пада у сан.

После неког времена, у  свој стан се враћа Нађа, 34 године, наставница руског језика. Она се спрема да Нову годину дочека са својим вереником Иполитом, који ускоро треба да дође код ње у госте. Улазећи у стан, Нађа са ужасом открива странца који спава у њеном кревету. Нађа покушава да га пробуди  што је могуће пре и избаци пре него што дође Иполит.

Жења се опире: по његовом мишљењу, нека чудна жена је провалила у његов стан и покушава да га избаци из његовог кревета. Коначно, после дуге препирке, Нађа схвата да „странца“ Жењу у Москви чека вереница, а да се он грешком нашао у Лењинграду, куда је раније већ био побегао од претходне невесте. У међувремену долази Иполит, који прави љубоморну сцену. Жења се облачи и одлази, међутим, на улици, по хладноћи, он схвата да нема новаца за карту до Москве и враћа се назад код Нађе у стан, како би их замолио за позајмицу. Нађа, надајући се да ће га се лакше ослободити, пристаје да помогне Жењи, што код Иполита опет изазива страшну љубомору. Жења покушава да убеди Иполита да се не љути, али овај љутито седа у свој аутомобил и одлази. Жења и даље желећи да поправи ситуацију, враћа се устан и извињава се због своје неспретности. Нађа, са своје стране покушава да помогне Жењи и да његовој вереници Галини  телефоном објасни у чему је проблем и шта се заправо десило.

Приморани да деле проблеме, Жења и Нађа почињу да симпатишу једно друго....

Филм се наравно срећно завршава ....

Како је други назив овог филма „С лёгким па́ром“ и како је цео заплет и започео у руској бањи, хајде још пар речи да кажемо на ту тему.

Још у давна времена, У Русији су у близини воде, на узвишицама, градили мале брвнаре и називали их различитим именима: котао, парионица, бања или просто купаоница. Према писању страних путописаца, љубав руса ка чистоћи- њихова је главна национална особеност, јер „овде нема ни једног града, ни села у којем нема бар једног парног купатила“. Први трактат о „руској бањи“ написао је крајем 18.века шпански лекар Санчез Антонио Нушес Ривиера, који је скоро свој читав век провео у Русији, служивши на двору Елизабете Петровне.

Парна бања или парно купатило, има одлично лековито дејство. Но, пре одласка у парно купатило, треба се посаветовати са лекаром, јер се посета парном купатилу не препоручује особама са кардио-васкуларним, ендокринолошким и  хроничним проблемима плућа. Правилно коришћење руске бање или парног купатила убрзава метаболизам, побољшава циркулацију, стимулише дисање. После боравка у парном купатилу, човек се осећа одморним и бодрим. Топла пара, вода и масажа (трљање луфом или благо ударање површине коже гранчицама брезе увезаним у сноп) дубински чисти кожу, побољшава квалитет коже, као и  флексибилност и покретљивост зглобова.

Старинске „руске бање“, иако у великој мери замењене новим, савременијим, могуће је још понегде наћи у провинцији. Било је и оних купатила, која су се загревала " на црно" (мала брвнара, дим иде у просторију са паром, па отуда назив), али и оних  "на бело" (брвнара са димњаком, па се дим спроводи напоље). То значи да је у бању-купатило које није имало димњак,  дим ишао право у парне собе, док се греје купатило. Онда би се парно купатило вентилирало, тако да дим изађе, али не и топла пара,  што је било прилично тешко извести. Ономе ко би одлазио у бању/купатило  да се напари, желели би „лаку пару“ или на руском „С лёгким па́ром“,  тј пожелели би му да ужива у топлој пари, без примеса дима. Да поновим, други део назива култног новогодишњег филма се управо тако и зове.

У давна времена, бање/ парна купатила су градили јаки момци, без икаквог стручног образовања, без икаквих цртежа  и све су имали на уму. Бања / купатило се састојало од мале свлачионица и парне собе, где је пећ пуна камења. Најбоље је било користити дрво брезе, јер не искри, а тиме се смањује опасност од избијања пожара. Грејала се пећ, а тиме и камен,  а дим би кроз димњак излазио напоље.

Када се пећ и камење добро загреју, улази се у бању и врело камење прелива водом, па се бања/ купатило пуни топлом паром. Каде и клупе дуж зидова, биле су направљене од креча. Преливање топле воде преко врелог камења испунило би купатило мирисом меда. Посипале су се по поду борове иглице, трава и цвеће. На различите начине грејала се вода у бањи/ купатилу, како би било што више паре, обично на пећи, у посуди од ливеног гвожђа .

Пре уласка у парно купатило, препоручује се туширање. Пошто се кожа просуши пешкиром, главу прекријте памучном марамом и у бањи обавезно носите вунену капу. По уласку у бању тј парно купатило требало би за почетак седети на нижим нивоима тј полицама/лежајима, а затим постепено  прећи на горње полице/лежаје. У бањи остати према могућности да се поднесе топла пара. После парења, следи - хладни третман било хладни туш, или се можете умочити у базен са хладном водом. После хладног третмана, потребно је одморити се, умотати се у пешкир,  и полако испијати чај- добра је нпр нана, цвет липе, листови малине или рибизле. После третмана у руској бањи, тј парном купатилу, на кожу тела нанети хранљиви крем.

Руска бања, без сумње, ковачница је људског здравља. Топла пара отвара поре и чисти кожу, уклања штетне бактерије. Купатило стимулише циркулацију, побољшава рад кардиоваскуларног система, убрзава метаболизам. Након боравка у парном купатилу, особа осећа пријатну малаксалост у целом телу, ослобађа се  умора и стреса, а и разне повреде и ране зарастају брже. Бања у Русији -  то је читава уметност, која је повезана са много различитих традиција. Често се помиње у класичној руској литератури. На пример, Пушкин, велики поклоник парног купатила, у својој поеми "Руслан и Људмила", описао  је боравак у бањи младог Хан Ратмира.

Ако желите да прославите Нову годину у руском стилу, довољно је набавите филм „Иронија судбине“. Руска салата ће свакако већ бити на празничној трпези. Остаје да пред поноћ отворите флашу шампањца, сипате у чаше и наздравите са драгим особама. Много здравља, љубави, успеха у среће у Новој 2012.желе вам, у име Гласа Русије: Марија Григоријева и Јована Вукотић.

Марија Григоријева и Јована Вукотић,