Чудо се није десило

Озбиљни финансијко-економски проблеми у Европи, пре свега у еврозони, нису исчезнули у прошлости попут 2011. године.  Почела је нова година, а економки проблеми су остали стари.

О томе да  ЕУ на претек има проблема сведоче последње изјаве званичних лица из различитих земаља. Рецимо, министар економије и компетенције Шпаније Луис де  Гиндос признао је да дефицит бруто-домаћег производа  земље за 2011. годину може да буде двоструко већи него  поменути пре неколико дана 8 одсто при планираном нивоу 6 одсто. Карактеристично је да ради постизања 2012. године  4,4 одсто шпанска влада мора да нађе 35 милиона евра. Где да их нађе? Иначе, још гора је ситуација у Италији, која мора да нађе ове година 450 милиона евра ради покрића  обавеза према дуговима. Министар финансија СРН Волфганг Шојбле је признао да у вези са кризом дугова у Европи и слабљењем  конјунктуре 2012. година ће бити тежа од протекле. Тешкоће чекају државе, које су ван еврозоне, јер грозница финансијских токова ће утицати на све учеснике. Рецимо, Данску, чији је премијер Хеле Торнинг-Шмит упозорила суграђане  да су године процвата прошле, Данци морају да буду спремне за тешкоће. Према њеним речима, буџетски дефицит већ износи око 100 милијарди крона, вероватно ће он бити и већи.

Европски посматрачи, након анализе новогодишњих посланица шефова држава и влада ЕУ, дошли су до закључка да ће ова године бити за еврозону сложенија од 2011. године, али ће ЕУ бити након искушења још јача.  Међутим, посебан став, како је уобичајено, имају експерти Велике Британије. У прогнози аналитичког Центра   економских и пословних истраживања се говори да је 2012. година може да буде тачка одбројавања пропасти еврозоне. Ми смо за 99 одсто сигурни да ће јединствена европска валута нестати за 10 година, - истиче се у том документу. – При томе 2012.година ће бити кључна у том процесу, када зону евра напусте Грчка и Италија. Реализација таквог сценарија  ће бити финасијско-економски катаклизам без преседана. Међутим, има времена да се спречи такав развој догађаја. Зато се настављају сталне консултације најактивнијих спасавача еврозоне – Немачке и Француске.  Например, 9. јануара ће бити одржан редовни – који ли је по броју? – сусрет канцелара Ангеле Меркел и председника Никола Саркозија, приликом којег ће бити прецизиране мере за спречавање кризе дугова у еврозони.