Киви у Приједору, памук на Дрини

Кроз двориште и башту Александре и Николе Бартоша, у Приједору, не можете проћи, а да не баците поглед на, за наше поднебље, необичне биљке: киви, лимун и јапанску јабуку. Ни паприка код Бартоша није као код осталог свијета.

Џиновске Александрине паприке досежу висину и до три метра. Иако им је на отвореном простору сезона давно прошла, у пластенику Бартоша још увијек су зелене и пуне плодова.

- Када виде ове паприке, многи мисле да сјеме набављам из иностранства, али то су обичне домаће паприке. Битна је обрада земље. Уколико се правилно обраде, све паприке могу високо нарасти и дати добре плодове - објашњава ова домаћица, која своје паприке и друго поврће произведено у пластеницима продаје на приједорској пијаци.

Воли, каже, све биљке, а посебно оне које су ријетке на нашим просторима. Тако је прије неколико година у своје двориште из Црне Горе донијела киви и посадила га. Већ годинама киви рађа и то рекордним приносима.

- Лани сам имала 25 килограма овог воћа, које укусом и величином ништа није лошије од оног које се набавља из јужних крајева - каже Александра Бартош.

Јапанска јабука, која се прилично разликује од домаће, посебно плијени пажњу пролазника. Бартоши имају и неколико стабала лимуна који већ годинама дају плодове. Нека стабала овог јужног воћа Александра је продала, али оно што јој је остало сачуваће за своју породицу, јер лимун споро расте и треба времена да се дочекају први плодови.

- Нисам прихватила чак ни понуду да једно стабло продам за 500 марака - вели Александра.

Киви гаји и месар из Српца, Сретен Шешић, који је прве саднице овога воћа на Саву донио прије 20 година.

- На љетовању у Бару спријатељио сам се с професором воћарства Ранком Поповићем који ми је поклонио четири саднице и дао литературу и упутства. Данас имам 15 стабала од којих 13 рађа, а два служе као опрашивачи - каже Сретен Шешић.

Упркос суши ове године је убрао 600 килограма кивија: Дио је поклонио пријатељима, остало продао по пиљарницама.

- Киви се лако узгаја, ђубри се стајњаком, а једина је обавеза редовно залијевање. По савјету професора Поповића, кад год узмем чашу воде да попијем, ја залијем и киви - каже Шешић и додаје да младе саднице, до треће године, док не одрвене, треба добро чувати од мраза.

Киви се некад гајио и на Дрини, у Зворнику. И не само киви него и кикирики и памук. Тако бар тврди Срећо Остојић, метеоролог аматер, који се овим необичним хобијем бави пуних 60 година. Као најтоплију годину у свом скоро деведесетогодишњем животном вијеку памти 1946.

- Зворник се те године бијелио од памука - сјећа се чика Срећо.

Ипак, ту авантуру Зворничани више нису поновили, јер им то ни клима ни неке друге околности нису дозволиле.