Тужне лекције Домодедова

У Русији се одржава помен жртвама терористичког акта на московском аеродрому Домодедово. 24. јануара 2011. године експлозија на међународном терминалу аеродрома је усмртила 37 људи, више од стотину је рањено. Тужни датум је повод да експерти говоре о лекцијама московске трагедије.

Пре тачно годину дана терориста самоубица са појасом шахида је у људској гужви на међународном терминалу Домодедова активирао експлозивну направу. Јачина бомбе зачињене гелерима и другим ситним металним предметима је била око 7 кг. тротила. 37 особа је погинуло, више од 120 је хоспитализовано.

Истрага је утврдила да је терориста  био родом из северне кавкаске републике Ингушетије Магомед Јевлојев. За учешће у припреми овог терористичког напада су ухапшени његов брат Ахмед, а такође браћа Ислам и Илез Јандијеви. Они су сачекали Магомеда у Москви, а затим га довезли до аеродрома. Осим тога суд је издао налог за хапшење вође терориста на Северном Кавказу Докуа Умарова, који је преузео одговорност за припрему терористичког напада. За још двојицом саучесника злочина – Заурбеком Амријевом и Рустамом Алтемировом су расписане међународне потернице. У септембру 2011.године се сазнало да их је неидентификовано лице убило из пиштоља у Истанбулу.

Терористички напад је сведочио о значајним пропустима у систему безбедности руских аеродрома. Испоставило се да је терориста прошао у чекаоницу кроз споредни улаз. Мимоишао је детектор метала који није функционисао, као и сараднике обезбеђења аеродрома. Први кораци руских власти су били посвећени исправљању пропуста у систему безбедности. Данас можемо рећи да се ситуација кардинално променила, рекао је за Глас Русије председник Удружења ветерана антитерористичке службе „Алфа“ Сергеј Гончаров.

„Власти, безбедносне структуре и специјалне службе су измениле прилаз овом проблему. Најважније је то да власти признају да је безбедност на аеродромима дужност државе, а не приватних безбедносних структура. На пријему багажа је радила једна структура, пре уласка у авион путнике је претресала друга – то се не сме дозволити. Сада постоји јединствени систем безбедности. Сви наши аеродроми су технички преуређени. То је прво. Друго – нема ниједне зоне до које човек може стићи незапажен. И треће – у метроу и на аеродромима ради нова кинолошка служба у потрази за експлозивним направама.“

Бомба у Домодедову није трагедија само за Русе. Међу жртвама су држављани Немачке, Аустрије, Украјине, Британије. Од почетка 21. века лидери водећих држава су више пута наглашавали да је тероризам међународна појава. Повода за такве изјаве је више него довољно: подметнуте бомбе у стамбеним зградама у руским градовима и терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку, напади у лондонском, мадридском и московском метроу. Тешко је да се само једна земља бори против тероризма, говори руски политиколог Рустем Вахитов:

„Терористичке организације су се одавно претвориле у глобалну мрежу. Националне државе не могу да се боре са том појавом а да се не уједине – сличност побеђује сличност. Па ипак уједињење разних земаља крије опасност – живимо у свету веома оштре геополитичке конкуренције.“

Експерт каже да неке земље које су објавиле рат међународном тероризму истовремено га помажу. Јер терористи су њихов адут у геополитичкој борби. Политиколог указује као пример на лојалност САД и Велике Британије у односу на одређене групације на Кавказу које дан данас нису сврстане у терористичке организације. Док ти „двојни стандарди“ не буду превладани, о потпуној победи над терором, на жалост, не можемо говорити.