Александар Сокуров: Зло има људску природу

Руско приказивање победника Венецијанског фестивала – филма Фауст режисера Александра Сокурова, започело је премијером у Санкт-Петербургу 26. јануара. Наредног дана филм је био приказан у Москви и другим градовима Русије.

У Петербургу аутори филма одабрали су симболично место за премијеру – салу филхармоније, где се дешавало много заиста историјских догађаја не само у области музике, већ и у области културе уопште. Тако је приказивање Фауста, по замисли аутора, требало да постане догађај од опште културне важности. Између осталог, и сам лик Фауста припада читавој светској култури, он фигурира као митски лик у читавој Европи. Па и књижевни лик Фауст није постао само у Немачкој, већ и у Енглеској и Русији, при томе управо у Петербургу. Овде је немачки писац Фридрих Максимилијан Клингер, који је пао у немилост у својој домовини, 1791. године написао роман Живот Фауста – 40 година пре него његов друг Гете.

За Гетеа био је важан проблем који је у то доба занимао европску свест: да ли постоји снага већа од човека коај представља извор зла? – размишља Александар Сокуров. За нас је било важно да покажемо друго. Извор зла је у самом човеку, зато си јунаци претходних мојих филмова који чине тетралогију – Лењин, Хитлер, јапански цар Хирохито – стоје у истом реду са Фаустом – тврди режисер.

Све их обједињује људска природа. И због тога резултати делатности ових људи исто толико суопасни и жртвени. Зато што нико не може да нанесе човеку тежи ударац него човек сам – ни стихија, ни звер. Замислите само како би било једноставно обрачунати се са злом, када оно не би имало људско порекло, када би оно као вирус било донето из космоса. Ми бисмо га брзо открили и истребили. Само зато што зло има људску природу имамо тако много проблема, убеђен је Александар Сокуров.

За мене је после истраживања четири судбине пре свега важно да не поновимо претходне грешке, да не кажемо: 21. век је исти као и 20. век, пошто сви одговори које је дао прошли век испоставили су се нетачни. Али Гете је све то предвидео, он је поставио ова питања и предупредио је нетачне одговоре, сматра Александар Сокуров.

Сада ће гледалац морати да се потруди да нађе исправне одговоре: јер нису узалуд на Венецијанском фестивалу истакли да филм Сокурова заувек мења сваког ко га погледа. Приказивање „филозофске фреске“ Сокурова, започето у иностранству, испоставило се успешно – у Италији, посебно у Немачкој. Јер филм је снимљен на матерњем језику Гетеа, многохромни филмски пејзажи као да су израсли из сликаства немачких романтичара, а ликови као да су сишли са портрета Дирета и Кранаха.

У Русији се Фауст такође приказује на немачком мада са руском надсинхронизацијом, коју чита сам Александар Сокуров.