Швајцарска најбогатија по куповној моћи грађана

ЛОНДОН, Швајцарска је најбогатија, Молдавија најсиромашнија, Хрватска је пала за два мјеста, а неке регије средње и источне Европе престигле су богатије сусједе на листи куповне моћи грађана у Европи према задњем истраживању које је провела ГфК група.
Хрватска је у истраживању заузела 29. мјесто, што је два мјеста ниже од прошлогодишњег резултата. Према истраживању, просјечна годишња куповна моћ просјечног Хрвата износи 4565 еура, односно 33.515 куна.
Студија “GfK Purchasing Power Europe” проводи се годишње у 40 држава у Европи. Куповна моћ представља нето годишњи доходак по становнику (укључујући помоћ државе).
Према наведеном истраживању, одређене регије држава средње и источне Европе чак су се показале богатијим од неких регија њихових западних сусједа, па су становници Будимпеште богатији од оних из њемачког Фреиенбессингена, као и они у главним градовима држава Балтика у поређењу са најсиромашнијим дијеловима Италије.
Ипак, ријеч је о појединим државама јер су нове државе Европске уније још увијек далеко иза старих чланица.
На основи 8 билијуна евра колико износи годишња куповна моћ свих Европљана може се израчунати како просјечна куповна моћ износи 11.998 евра по становнику.
На врху пописа налазе се Швајцарци са 27.521 евро, док су најсиромашнији Молдавци са само 685 евра годишње. Највећи раст у западној Европи биљежи Ирска - чијим становницима је куповна моћ од 2003. године порасла око 30 посто. Највећи једногодишњи пораст куповне моћи биљежи Украјина, чији су становници у само годину дана напредовали око 26 посто.