Глобална мрежа: борба за „седми континент“

Међународни дан безбедног Интернета прослављају у уторак корисници глобалне мреже. Празник организује европска мрежа Insafe. Овог пута он се одвија уз бурне дискусије о цензури, борби за поштовање ауторских права и слободи говора на Интернету. При чему дискусије се воде на највишим нивоима. Аналитичари су већ почели да говоре о борби за границе неосвојеног „седмог континента“.

Русија Дан безбедног Интернета обележава форумом у оквиру којег су планиране конференције за размену искуства и изложбе. У центру пажње организатора је безбедност деце. Јер управо генерација која стасава данас је најосетљивија карика у ланцу глобалне мреже, истакао је за Глас Русије извршни директор Лиге безбедног Интернета Денис Давидов.

У првом реду култура комуникације у мрежи треба да се усађује још у школи. Друго – неопходно је повисити информисаност родитеља о кибернетичким опасностима. По подацима анкетирања, 97% руских грађана уопште нема представу у томе са каквим опасностима њихова деца могу да се суоче на Интернету. Наравно, прво што пада на памет је да се постави филтер родитељске контроле, који неће дати детету да посећује опасне интернет-ресурсе.

Учинити виртуално пространство безбедним за децу, оградити их од порнографије, пропаганде наркотика – овја проблем лежи на површини и решив је. Али процеси који се дешавају данас у мрежи и око ње, како се испоставља, много су дубљи и озбиљнији. Обични корисници прихватају Интернет као део свакодневног живота, нечег на нивоу беле технике – док је у стварности „виртуални континент“ одавно доспео у сферу интереса високе политике. И то не чуди: бројност „становника“ Интернета сваке године се увећава, увећава се и могућност утицаја на њих, говори експерт за конкурентно извиђање професор Јевгениј Јушчук.

Интернет је прво био средина за слободољубиве људе који игноришу многе законе. Сада се у мрежи праве државне електронске услуге, електронска влада – то је у суштини принудно пресељавање велике количине људи у мрежу. И правиал пионира Интернета ступају у противречност са правилима новог становништва.

Мишљења о томе каквим законима треба да се потчињава становништво виртуалног света понекада се дијаметрално разилазе. Очигледан пример је недавни дипломатски „сукоб“, чији су актери били Вашингтон и Москва. На децембарском самиту ОЕБС-а у Виљнусу државни секретар САД представила је Декларацију о фудндаменталним слободома у дигиталном веку. Русија и низ других земаља блокирале су документ.

Да подсетимо да су управо стварањем група на Интернету – у друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер – почеле прошле године револуције у земљама арапског света. Није тајна да су протести руске опозиције после избора за Државну думу такође били органзовани преко дурштвених мрежа. И такву слободу Бела кућа потпуно подржава. Исти тај Вашингтон који се толико брине за интернет-права Арапа и руских гражана, дао је на разматрање конгресу „антипиратске“ нацрте закона SOPA и PIPA. Закони омогућавају да се по одлуци суда искључи сваки ресурс осумњичен за ширење нелегалног контента, чак ако власник сервиса са тим ширењем нема никакве везе. А цариници ће добити право да прегледају све носаче информација – лап-топове, телефоне и друге уређаје. Уколико нађу сумњиви фајл – девајс ће конфисковати, а власнику прети велика казна. Сличан закон по садржају припремају парламенти европских земаља. Само под другим називом – АКТА.

За усвајање сличних актова залаже се велики део организација које поседују права на интелектуалну својину. Док обични корисници Интернета и велике интернет-компаније као што су Гугл, Твитер и Википедија, залажу се против тих мера. У Пољској, Шведској и Словенији дошло је до масовних демонстрација. Није остала по страни ни група Анонимус, која се истакла нападима на државне интернет-ресурсе разних земаља. Негодовање „интернет-народа“ може се разумети: нови закони ће омогућити властима да под изговором тражења илегалне продукције контролишу читав промет и дејства корисника – и фактички да успоставе цензуру на Интернету. А ко ће контролисати дејства власти?

Интернет ресурси – информације – сада су скупље од злата и нафте. Управо за њих и води се прави рат. Чији ће закони бити јачи – „староседелаца“ или нових „колонизатора“?