Анђелковић: Мркоњић против Мркоњића

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО МРКА

 

Тим речима је потпредседник СПС-а и уз то министар инфраструктуре и енергетике у Влади Цветковић-Дачек, исказао своје незадовољство чињеницом да се његов партијски шеф Ивица Дачић (Дачек) извинио због грешака које је њихова странка починила током 90-их. Ипак, и поред тога, Мркоњић има потпуно разумевање за покајнички поступак председника СПС-а, са којим се, да не заборавимо, иначе „не слаже“. Нагласио је: „Дачић је паметан и бистар млад човек, али истовремено и искусан политичар са више од 20 година стажа у високој политици и он, као лидер партије, сигурно зна зашто је то рекао“.

Да се вратимо на поменути ДОС, коме Мркоњић с правом поручује да треба скрушено да се извињава нацији. Међутим – гле чуда! – за кључног чиниоца те коалиције, ДС, Мркоњић има само лепе речи. Невероватно је али истинито, о странци која је заједно са својим „експертским“ савезником на прошлим изборима и актуелним партнером у Влади (Г 17 плус), најодговорнијом за погубни „реформски“ курс којим идемо дуже од десет година – без обзира на негативну оцену њеног учинка – потпредседник СПС-а има позитивно мишљење. Како рече: „У овом мандату Владе Србије, ДС и СПС су добри партнери и не видим зашто то не би били и у следећој влади. Слажем се с мојом другарицом Славицом (Ђукић-Дејановић) да би то била добитна комбинација“.

На крају интервјуа Мркоњић нам је охоло поручио:  „СПС међу грађане иде са оним што је за грађане урадио. Није случајно мој предизборни слоган ,Дела говоре’. Ја покажем шта сам урадио, не морам да причам. У томе је моја велика предност.“ Ето, тако говори врховни србски „градитељ.

РЕЧИ ЛЕТЕ ДЕЛА ОСТАЈУ

Његове речи су конфузне и противречне, по принципу: „У лажи су кратке ноге“. Али – у праву је – важнија су дела него речи. Она говоре много боље  него било какве реторичке конструкције. Уосталом, због добрих дела вреди опростити и лоше речи, односно пречути глупости. Но, када се ради о Влади чији је СПС важан део, позитивна дела су малобројна, недела бројна а глупост константа!

За четири године, СПС, ДС и остатак њихове владајуће братије, задужили су земљу око 5 милијарди евра. То је више него што нас је појединачно оптеретила дуговима било која влада у новијој и даљој прошлости. А тим позајмљеним парама „жути“ и избледело „црвени“, мало тога су направили (за народ а не, наравно, за себе). То важи и за „врлог“ министра инфраструктуре који много прича о аутопутевима, части, држави и коридорима, а мало било чега гради. Србија годишње изгради онолико километара аутопута колико и сиромашније афричке земље док на инфраструктурне фатаморгане троши колико и много богатије државе од српске. Да и не говоримо о потпуној распродаји националних интереса – где је издаја Косова и Метохије само једна од тачака – од стране режима чији је интегрални део „патриотски“ врх СПС-а.

Сигуран сам да Мркоњић мисли да ни за то не треба да се извињава. Таман посла. Само му фали да наљути Американце. У том погледу његов став је засигурно сасвим идентичан Дачићевом. Јер, обојца су на позицији: „Ајде Јово наново“. Наравно, са национално-деструктивним ДС-ом и његовим иностраним менторима. Очито, у истој мери као и „жути“, то је сада и СПС. Ништа не мења факат да је већина његових чланова интимно незадовољна државно ерозивним процесима чији је Влада катализатор, односно њеним штеточинским учинком. „Мачку о реп“ њихов интересима закопани патриотизам. Власт је слатка. Социјалисти ће гунђати али ће из лукративних разлога наставити да следе своје лидере који су сада једнако антидржавно опредељени као и најгори део некадашњег ДОС-а (који сада, пред парламентарне и локалне изборе, апстрактно критикују).

СОЦИЈАЛИСИЧКИ ИЗБОРНИ БУНТ?

Уосталом, не треба да нас чуди понашање Дачића, Мркоњића, Славице Ђукић-Дејановић и других лидера СПС-а. То су људи који су били кључни део система који је издао Милошевића. Лично о њему никада нисам имао позитиван став (без обзира што данас имам много горе мишљење о већини оних који су га заменили на челу државе). Но, овде се ради о способности и лојалности његових сарадника. Као што су 2008. године издали идеје које су јавно заступали и грађане који су за њих гласали, тако су многи од њих, у кључним октобарским данима 2000. године, тихо саботирали па чак и активно подривали свог тадашњег партијског шефа. Или, ако нису били купљени или заплашени од стране западних служби и са њима спрегнутих делова ДОС-а, онда су показали тоталну неспособност да им се супротставе.

А сада нам причају да „дела говоре“. У праву су. Само што немају сви Срби историјску амнезију нити су неспособни да увиде актуелну реалност, па да стога не виде каква су њихова (не)дела. Она су – понављање је мајка дуготрајног памћења – по државу разорна и срамна, те много говоре о вођама тзв. социјалиста. То никакве Дачићеве и Мркоњићеве лажи не могу да сакрију. Надам се да ће овај пут то увидети и традиционални бирачи СПС-а. То су углавном часне старине које се и даље руководе идеалима, а дуго су наивно  веровале да садашњи лидери СПС-а нису продали „веру за вечеру“, већ се само претварају да је тако како би, наводно, били у прилици да нешто добро ураде за земљу.

Ђавола. То су егоисти равнодушни према судбини државе, социјалној правди и будућности србског народа, колико и они политички криминалци што воде ДС. Садашњи лидери СПС-а су – да парафразирам Мркоњића – људи који су у свим режимима радили и раде само за себе. Зато је уистину у праву Мркоњић када каже да су његов и Дачићев СПС и ДС природни партери. Само што за Србију то није добитна већ губитничка комбинација. Ваљда је наш народ то коначно схватио па више неће трпети удружене ДОС-манлије и СПС јаничаре. А што се тиче симпатизера СПС-а, Слободан Милошевић ће се сигурно окретао у гробу ако би они опет, на предстојећим изборима, подржали лажни СПС – евроатлантистичког наследника његове некадашње странке. Да ли то желе?
 
Драгомир Анђелковић
Извор: Видовдан.орг