Европска унија – болести добросуседства

Званични Букурешт, који представља МИП земље оптужио је Холандију за дискриминацију румунских држављана. Повод је представљала интернет-страница лидера Радикалне странке слободе Холандије Герта Вилдерса где он предлаже да се Румунија и Бугарска искључе из ЕУ. На свом ресурсу у мрежи политичар је започео широко разматрање проблема које староседеоци Холанђани имају с мигрантима из источног дела Европске заједнице. Одбојност према дошљацима из држава Источне Европе све чешће показују и грађани других западноевропских земаља Европске уније. По мишљењу аналитичара, криза је у становништву Западне Европе пробудила старе страхове и одбојност према источноевропским суседима.

Све ово је већ постојало још на самом почетку ширења Европске уније на исток. Данас се већина аналитичара слаже у мишљењу да улазак земаља Источне Европе у ЕУ није био економски припремљен. А и психолошки западноевропско друштво такође није било спремно за тако велику бујицу гостију из бившег Источог блока. Међутим, забринутост западног становништва је у извесној мери била доведена у равнотежу високим темпом развоја њихових земаља. Али данас, у условима кризе, сви потенцијално експлозивни проблеми коегзистенције европског Истока и Запада у оквиру јединственог економског простора почињу да се испољавају у све оштријој форми, истакао је у интервју за радио компанију „Глас Русије“ руководилац Центра за компаративна политичка истраживања РАН Борис Шмељов:

У земљама Западне Европе појавило се незадовољство због дошљака из Источне Европе, тим пре што се тамо заоштрава и проблем незапослености, проблем запошљавања. Природно, туђинци се посматрају као конкуренти. У принципу и у целини Западна Европа на земље бивше Источне Европе гледа као на своје савезнике, као на земље-потрошаче које треба подржавати и они на њих у извесној мери гледају снисходљиво и скептички. Наравно, овде се ипак испољавају разлике између бивше Источне Европе и Западне Европе и на ниову културе и менталитета. И све то храни националистичка расположења, својеврсну ксенофобију у западноевропским земљама, води ка јачању и порсту броја националистичких партија, што видимо и у Холандији, и у Данској, и у Француској, и у истој овој Немачкој. 

Са своје стране, у источноевропским земљама се такође запажа разочарење у модел јединствене Европе и тежња ка одбацивању Европске уније. Међутим, по мишљењу Шмељова, све ово тешко да ће довести ЕУ до леталног исхода. Пошто на нивоу свих његових владајућих елита постоји схватање о катастрофалним последицама распада Европске заједнице, како по Исток, тако и по Запад. Не постоји само ефикасно средство за болест против раста организма као што је јединствена Европа.