Грађани БиХ због страха од рата масовно купују намирнице

САРАЈЕВО - Док је Косово у центру пажње јавности Европе па и остатка свијета, дипломате који бораве на Балкану тврде да стварна пријетња овом дијелу Европе лежи у једном другом "углу бивше Југославије" – у Босни и Херцеговини.

"Дванаест година након окончања крвопролића, у БиХ се чују гласови о могућој ерупцији насиља у наредних неколико мјесеци", стоји у данашњем чланку Neila Macdonalda и Stefana Wagstyla који објављује Financial Times.

Нерма Јелачић, директорица Балканске истраживачке мреже (БИРН) у разговору за ФТ изјавила је да жестока националистичка реторика која тренутно влада бх. политичком сценом плаши грађане и ствара панику.

Тренутно, у Босни и Херцеговини влада страх, а тај страх може се упоредити с оним који је овим просторима доминирао и 1991. године. Тај страх можете видјети на улицама БиХ и у супермаркетима.Људи масовно купују уље и брашно, а цијене основних животних намирница дивљају и не престају расти“, објаснила је Јелачић.

План Европске уније којим се БиХ треба приближити чланству не може бити реализован све док се не ријеши тренутна политичка криза која се ближи свом врхунцу.

"БиХ је најтежи случај у овој регији– чак тежи и од самог Косова. Мислим да ће ЕУ ускоро одустати од БиХ узимајући у обзир подијељеност земље. То је држава која не функционише“, сматра Јанез Јанша, премијер Словеније.

Западни функционери ипак тврде да, иако је политичка криза у БиХ забрињавајућа, не постоји реалан ризик од нових сукоба.

Командант ЕУФОР-а у БиХ, њемачки контраадмирал Hans-Jochen Witthauer сматра да основни ризик представљају "локални сукоби међу етничким групама“, али да озбиљнији сукоби нису за очекивати. Ова изјава је храбра, с обзиром да Witthauer  командује трупом од 2.500 војника, а деведесетих година прошлог вијека у БиХ је било 60.000 припадника НАТО снага.

Позитивно разрјешавање ситуације се не назире. Након што је неколико дана интензивно трајала конфликтна реторика међу политичким лидерима у БиХ, након што је услиједила оставка предсједавајућег Савјета министара Николе Шпирића која је означила пад владе која никада и није баш усправно стајала, скоро сви релевантни фактори одговорни за овакво стање повукли су се у своје кабинете или отпутовали у далеке земље док грађани пуне своје оставе скупим јестивим уљем.