Грчка: ход по мукама

Грци су дочекали обећани кредит од 130 милијарди евра. И добили су мноштво препорука као бесплатни прилог. Углавном у којим сферама да наставе да смањују буџетске трошкове. Питање шта даље за Атину и ЕУ је најактуелније.

Како би се испунили услови приступа другом пакету помоћи, Грчка ће морати да настави да смањује трошкове за лекове, одбрану, државне службенике, инвестиције. Денис Сноуер, председник Киљског института светске економије упозорава: бесконачне захтеве беспоговорне штедње земља неће дуго издржати, крахираће. Солидарност са њим изразо је у интервјуу за ТВ програм АРД и Петер Бофингер, члан „савета мудраца“ Немачке.

Грчка је сада стигла до оне црте иза које привреда допсева у слободан пад. И ако се у таквој ситауцији наставе смањења, отпуштања још више државних службеника, смањују пензије, ово котрљање ће се наставити. Кретање у том правцу ће значити смањење прилива у државну благајну, увећање трошкова на незапослесност, социјално осигурање. Треба се за сада суздржати од даљег смањења трошкова, док не буде створена поуздана економска основа која ће дати позитивне клице. Али где је тај потенцијал раста? Одговор је сложен. Мислим да је то сфера енергетике, у извесној мери туризам. А даље треба помислити како се помоћу европског инвестиционог програма могу створити импулси који ће покренути економију напред.

Мишљење Бориса Фрумкина, шефа одељења за ЕУ Економског института РАН.

Кардинално балансирање прихода и расхода Грчке трајаће, очигледно тридесета година. Како то чинити? Наравно, било је потребно да се шоком скине овај претерани слој дугова. И њега су скинули у значајној мери не на рачун грчког народа, већ на рачун крчких кредитора, отписавши дуг од сто милијарди евра. И на рачун пореских обвезника ЕУ. Мислим да сада после ове шок-терапије и додатних прилива из средстава ЕУ уз поштовање препорука и под контролом ЕУ, Грчка израђује дуготрајни програм структурних реформи, престројавања економије и тржишта рада. Једноставно смањење трошкова достигло је ако не свој плафон, тада је близу томе. Сада треба мислити шта ће бити касније чим тачка недопуштања банкротства буде превладана.

Економиста Денис Сноуер предлаже да се рачуна на структурне фондове ЕУ. Али да се инвестиције усмеравају не у гране уопште, већ циљано – у тачке иновација и раста. Таква вентилациај плућа може да да болесној грчкој економији нови дах.