Како спречити самоубиства деце?

Руски медији почели су све чешће да саопштавају о самоубиствима тинејџера. То не значи да је број самоубистава малолетних нагло порастао, говоре експерти, просто сада се друштво труди да детаљно анализира сваки случај самоубиства. А стручњаци у међувремену размишљају како да спрече такве трагедије.

Тинејџерска самоубиства, агресија коју деца школског узраста усмеравају против себе самих – акутни је проблем за многе земље, на пример САД, Кину, Мађарску, Финску, Литванију, Русију. Ал у суштини самоубиства су само видљиви део леденог брега. Његов подводни део је опште духовно неблагостање тинејџера у савременом друштву, примећује психолог Сергеј Кључников.

Свет је жесток и свет деце такође је прилично жесток, тамо идеали суровости постају све популарнији. Зато се деца често подвргавају ругању, подсмевању како од стране вршњака и старијих ученика, тако и понекад од стране учитеља и родитеља, говори експерт.

У таквој ситуацији посебно су подложна деца са слабом психом, сматрају стручњаци. Код њих може да се роди мисао да изврше самобуиство. Ситуацију погрошавају медији који много говоре о случајевима самоубистава и самим тим уливају деци помисао да могу да реше све проблеме на тај страшан начин, говори Сергеј Кључников. Погубну улогу има и Интернет, са обиљем агресивних он-лајн игара и форума, у којима се вредност људског живота подвргава сумњи, подвлачи експерт.

Постоје и сајтови и форуми који доводе људе до самоубиства и законодавно се то још не гони. Виртуелни свет у којем делују убице, многоструко се приказују убиства, погибија и фантастично ускрснуће, врши утицај на перцепцију самог живота. Када је граница између зла и обичног живота избрисана, када је зло легализовано, психа деце се подвргава опасности – уверен је психолог. Деци је време да се заштите од интернет-опасности, на пример да се направи служба која би пратила „деструктивна расположења“ на тинејџерским форумима, сматра он.

Важно је не само обезбедити за децу "онлајн" простор, већ им дати и позитиван програм. За децу која очајно желе да наиђу на разумевање родитеља, раде телефони поверења, говори дечији психолог Анфиса Калистратова. Телефони поверења су врло снажна ствар, штета што се не обраћају сви тамо. Тамо седе специјално обучени људи који знају шта говоре. Они одлично схватају стање детета. Дете може то и да не каже, а консултант већ може да осети који су конкретно проблеми настали код њега у породици.

Али главну помоћ тинејџеру који има потребу за моралном подршком треба да пружају родитељи. Са дететом треба научити како да се комуницира и поклонити му време, независно од умора и запослености. Међународно искуство такође наговештава решења проблема самоубистава међу тинејџерима. Средстава против страшне социјалне болести има доста: од антидепресанта које прописује лекар до законодавних мера. У Јапану, на пример, 2006. је био донет Закон о борби против самоубистава. Он помаже да се истраже самоубиства, а коначно да се спрече нови такви случајеви, говори директор Центра за борбу против самоубистава Лајфлинк Симизду Јашоуки. Уз помоћ рођака деце која су извршила самоубиство истражили смо 500 случајева, сазнали детаљну ситуацију која је свакога довела до смрти. Желимо да утврдимо зашто су извршили самобуиство како бисмо схватили шта треба предузети, уверен је он.