Када је предсједник САД Барак Обама позвао на вечеру највеће умове Силицијумске долине у фебруару прошле године, пише The New York Times, од сваког госта је затражено да предсједнику постави једно питање. Када је дошао ред на шефа "Appleа" Стива Ђобса, усред излагања Обама га је прекинуо властитим питањем: "Шта је потребно да бисмо производили "iPhone" у САД"? (Умјесто у Кини, прим. нов.)
Не тако давно, "Apple" се хвалио да све своје производе прави у Сједињеним Државама. Данас, скоро свих 70 милиона "iPhone", 39 милиона "iPad" и 50 милиона осталих уређаја продатих прошле године направљено је ван САД, од чега лавовски дио у Кини.
- Шта је потребно да бисмо вратили те послове у Америку? - упитао је Обама Ђобса.
Одговор шефа Apple-а је био недвосмислен:
- Та радна мјеста се не враћају кући!
Овај исјечак из одличног текста " The New York Times" о производњи најтраженијег гадгета данашњице - "iPhon" - илуструје како је и најмоћнији човјек планете, предсједник САД Барак Обама, фасциниран и истовремено забринут селидбом хиљада или чак милиона радних мјеста у Кину.
Његову фасцинацију дијели и просјечни грађанин Србије. Скоро да је прерасла у пословицу изјава да "све може да се купи код Кинеза"; све чешће виђамо натпис "made in China", а као главни разлог се паушално наводи "јефтина радна снага".
Али, то је само дио истине. И то мали дио. "iPhone" није петарда, можда је за производњу тако софистицираног уређаја потребно више од "јефтине радне снаге"?
Нећу "iPhone" са огреботинама!
Прича почиње 2007. године, пише "The New York Times", када је "Apple" био далеко од титуле најврједније свјетске компаније. Нешто више од мјесец дана прије заказаног појављивања првог "iPhon" у продавницама, Стив Ђобс је окупио највише официре "Аpple", јер је извијесно вријеме тестирао пробни модел и није био задовољан.
Бијесни Ђобс је држао свој тест модел " iPhon" како би сви могли да виде мноштво танких огреботина на пластичном екрану. Затим је извадио свежањ кључева из џепа фармерки.
- Људи ће носити овај телефон у џепу са својим кључевима. Не могу да продам производ који се изгребе! Желим стаклени екран и желим да буде савршен за шест недјеља - наредио је Јобс.
У то доба, стаклени екрани за мобилне телефоне нису били уобичајени као данас. Штавише, били су избјегавани јер је тешко остварити неопходни високи степен прецизности у обради стакла.
"Apple" је већ био изабрао америчку филму "Корнинг" за производњу великих панела од ојачаног стакла, али је сјечење тих панела у милионе екрана за "iPhone" захтевало празну фабрику, на стотине комада стакла за експериментисање и армију инжењера.
И све то за само шест недјеља?
А онда је стигла понуда из једне фабрике у Кини, земљи "јефтине радне снаге".
Како су Кинези хипнотисали "Apple"
Када је "Apple" делгација стигла у посјету фабрици у граду Шенџену, власници су већ саградили ново производно крило.
- То је за сваки случај, ако нам дате овај посао - присјећа се један од бивших директора " Apple" објашњења које му је дао кинески менаџер.
Складиште је већ било крцато стакленим узорцима за експерименте, све гратис. Армија кинеских инжењера је чекала у ниском старту, скоро за гратис. Саграђена је спаваоница за раднике, како би били доступни 24 сата дневно.
Наравно, кинеска фабрика је добила посао.
- Цио ланац снабдијевања сада је у Кини. Треба вам хиљаду гумених заптивача? То ради фарбика у комшилуку. Милион вијака? Та фабрика је у сусједном блоку. Али, вијции треба да буду мало другачији? Биће готови за три сата - рекао је " The New York Times" други бивши високи функционер "Apple".
Foxconn City - "касарна" за склапање "iPhone"
На осам сати од фабрике фирме Фоxцонн Цитy, која је добила посао од "Apple", налази се комплекс, познат под надимком Фоxцонн City. Ту се "iPhone" саставља.
Када су га први пут видјели, челницима "Apple" је одмах било јасно зашто се производња "iPhone" неће вратити у домовину. Јер, у домовини не постоји ништа налик Фоxцонн Цитy-у.
Комплекс има 230.000 запослених. Многи раде шест дана у недјељи, често до 12 сати дневно. Скоро четвртина од укупног броја запослених живи у фирминим спаваоницама, а већина обичних радника зарађује мање од 17 долара на дан.
Чак 300 радника обезбјеђења је задужено само да регулише "пјешачки саобраћај" у комплексу, како радници не би прегазили једни друге. Централна кухиња сваког дана скува три тоне свињетине и 13 тона пиринча.
- Могу да запосле 3.000 нових радника док си рекао кекс. Која америчка фарбика може да запосли 3.000 људи преко ноћи и убиједи их да живе у спаваоницама? - каже Јеннифер Ригони, бивши менаџер "Апплеа".
Још једна од критичних предности Кине била је што може да обезбједи инжењерску подршку какву чак ни Сједињене Државе не могу. Директори "Apple" су процијенили да им треба 8.700 индустријских инжењера за управљање производном траком од 200.000 радника при састављању "iPhone". Аналитичари "Apple" су израчунали да би им требало девет мјесеци да окупе тај број квалификованих људи у САД.
У Кини, требало им је 15 дана.
Устај, војско! Вријеме је да склапамо "iPhone"
Када су "Apple" инжењери те 2007. године коначно усавршили метод за сечење стакла за екране, први камиони са исјеченим стаклима стигли су у Фоxцонн Цитy усред ноћи. Менаџери комплекса су пробудили на хиљаде радника, који су ускочили у униформе - бијеле са црним мајицама за мушкарце, а црвене за жене - и почели ручно да склапају "iPhone".
У наредна три мјесеца, "Apple" је продао милион "iPhone". Од тада, "Фоxцонн" је саставио још 200 милиона.
"Јефтина радна снага"?
И цијена радне снаге је битна, али не толико колико је уврежено такво мишљење широм свијета, па и у Србији. Аналитичари производње су израчунали да би производња "Apple" у САД повећала његову цијену за не више од 65 долара, што би и даље чинило "иПхоне" најпродаванијим гадгетом, а "Apple" једном од компанија са највећим профитом на свијету. Али, калкулације су беспредметне јер је производња "иПхона" у САД немогућа не због цијене радне снаге, већ због других предности кинеске масовне производње на које Сједињене Државе можда никада неће имати одговор.