Русија не намерава да храни туђу војску
У Русији се је 23. фебруара обележио Дан бранилаца Отаџбине – један од најпоштованијих празника у земљи. Овог дана председник Дмитриј Медведев је учествовао у свечаној церемонији полагања венца на Гробу Непознатог јунака и уручио повеље о додели звања „Град војне славе“ Ломоносову, Коврову, Таганрогу и Петропавловск-Камчатском. Међутим, већини стручњака за област наоружања није нимало до славља, они разматрају један од чланака програма председничког кандидата Владимира Путина, посвећен проблемима националне безбедности.
Русија не намерава да храни туђу војску. Њој су потребне моћне оружане снаге, које ће сигурно обезбедити суверенитет земље. У предстојећој деценији у војску ће стићи преко 400 међуконтиненталних балистичких ракета, око 100 сателита војне намене, преко 600 савремених авиона и 2.300 најновијих тенкова. Огромна замена технике чека и руску флоту: она ће добити око 20 вишенаменских подморница и преко 50 борбених бродова. Ове цифре је анализирао главни уредник часописа „Национална безбедност“ Игор Коротченко.
Степен комплетираности Оружаних снага Русије новим врстама и обрасцма оружја од садашњих 15 процената ће до 2020. године порасти до 70 процената. Све ово ће омогућити да наша армија и флота могу адекватно да реагују на претње и изазове националне безбедности. Они ће бити у складу с јачањем Русије као велике војне државе.
Подједнако је важно и решавање кадровских проблема – савременом техником треба да управљају професионалци. Планирано је да их до 2017. године у милионској Руској војсци буде 700 хиљада. А 2020. године ће се број војника у редовној служби смањити до 145 хиљада, тренутно се позива преко 200 хиљада нових војника. Сад треба дефинисати перспективну идеологију модернизације војске, истиче одговорни уредник новина „Независни војни преглед“ Виктор Литовкин.
И Владимир Путин је говорио о перспективи не само за следећих 10 година, за које је навео одређену количину наоружања, које војска треба да добије, већ и перспективе до 2050. године. Зашто градити овакву идеологију? Свет се мења, врло брзо се мења. Шта ће бити? Треба да схватимо какви ратови нас очекују.
Данас су Русији потребни механизми реаговања и то не само на опасности које већ постоје. Треба да научимо да „гледамо иза хоризонта“, да процењујемо карактер претњи годинама унапред. То је озбиљан задатак, који захтева мобилизацију могућности цивилне и војне науке, алгоритама поуздане, дугорочне прогнозе. Треба обратити пажњу да Путинов чланак није објављен у војном издању, већ у општенародној „Росијској газети“, наставља Виктор Литовкин.
Самим тим он истиче да су проблеми војске, проблеми војно-индустријског комплекса – проблеми нашег народа. Цело друштво треба тиме да се бави, а не просто да гледа како војска маршира на Црвеном тргу и да јој аплаудира.
Главни задатак се састоји у томе, завршава свој програмски чланак премијер-министар РФ Владимир Путин, да не исцрпевши, већ умноживши економске снаге земље, створимо такву војску, такав одбрамбено-индустријски комплекс, који ће Русији моћи да обезбеде суверенитет, поштовање партнера и чврст мир.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















