Иран: разговори о рату су све гласнији

Ситуација у вези с Ираном сваког дана постаје све напетија. Припреме за војне операције су очигледне – у рејон Персијског залива стално пристижу нове снаге САД и њихових савезника. По израелским подацима, до марта ће се тамо окупити до 100 хиљада војника. Иранска страна не остаје дужна. Обавља војне маневре великих димензија, вежбајући одбрану нуклеарних објеката и морске границе. Чак прети и превентивним ударом, уколико «непријатељи буду представљали претњу по иранске националне интересе».

Двосмислена ситуација у вези с нуклеарним програмом Ирана је један од главних узрока компликовања односа између Исламске Републике и земаља Запада. Техеран рапортира о новим успесима: пуштању у погон нове линије центрифуге где ће уран бити обогаћен до 20-процентног нивоа три пута брже. А од оваквог урана се може добити 90-процентни, спреман за наоружање за свега 6 недеља. Осим тога, у Ирану је убрзан рад на преносу центрифуге за богаћење урана у подземну фабрику Фордо, где ће на дубини од преко 80 метара бити нерањив за ударе авијације.

А 20-21. фебруара Техеран је одбио делегацији МАНЕ обећани обилазак нуклеарних објеката. Инспекторе је посебно занимао објекат «Парчин», који је у реферату МАНЕ назван местом испитивања компоненти нуклеарног уређаја.

У овој ситуацији недавно писмо Техерана о спремности да обнови преговоре са «шесторком» личи на маневар за одвлачење пажње и покушај да се добије на времену. Ситуација је сложена. Ипак, засад нема ваљаних разлога за примену силе против Исламске Републике, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Влаимир Јевсејев.

По његовом мишљењу као «овакав разлог би могла да послужи одлука Техерана о спровођењу нуклеарног испитивања. Количина материјала за цепање атомског језгра којом располаже Иран у случају додатног обогаћивања свих његових резерви урана омогућиће да се добију највише два нуклеарна пуњења. Уз такву количину ниједна држава се неће упустити у нуклеарно испитивање. Други разлог је то што Иран нема ракете које би представљале опасност по Израел. Ракете на течно гориво «Шахаб-3» имају недостатака. Оне не могу да долете до Израела, сматра стручњак.

Данас Иран поседује веома снажну војску и флоту. Део наоружања је руске производње. То су системи ПВО (укључујући батерије С-300, које су вероватно стигле из Белорусије), авиони, блиндирани транспортери, оруђа, подводне мине. Бешумне подморнице «Палтус» класе «Кило», мали моторни чамци и подморнице из КНДР и лаке беспилотне летелице – све ово може да причини велику штету свакој флоти. Међутим, све ове предности ће бити безначајне у случају велике надземне операције против Ирана. Ипак, она се засад чак ни не разматра, објашњава стручњак ИМЕМО РАН Пјотр Топичканов. «Израел сам с оваквом операцијом неће изаћи на крај, а светска заједница није спремна да је подржи: још нису решени проблеми који су изазвани конфликтом у Ираку и Авганистану. Међутим, Израел може да спроведе другу војну операцију сличну оној коју је 2007. године спровео против Сирије: може нанети авио и ракетне ударе по нуклеарним објектима. Ипак, треба имати на уму да ће овакав акт превентивне агресије изазвати још једну кризу у међународној дипломатији и ОУН,» - истиче он.

Главни проблем је у томе што бомбардовања не би уништила иранска војна постројења. Чак и ако се има у виду да би Израел од САД добио дубинске бомбе за уништавање бетона, наставља Пјотр Топичканов.» Нико није сигуран да Иран не крије друге нуклеарне објекте. Знамо за Натанз, Куму и Исфахан, али нико не може да гарантује да Иран нема друге објекте у којима се чувају нуклеарни материјали или ракетна техника,» - сматра стручњак.

Уколико се Израел ипак одлучи да започне самосталну операцију, пре или касније поставиће се питање учествовања САД у њој. И тада постоји ризик да рат из локалног прерасте у регионални. Саудијска Арабија и Кувајт већ одавно с неодобравањем гледају према Техерану. У принципу, засад је рано говорити о таквом развоју догађаја. Ових дана је министар одбране Израела Ехуд Барак рекао да Техеран није прошао тачку после које нема повратка у нуклеарном програму (није донео политичкуодлуку о стварању нуклеарног оружја), тако да не треба журити с «хируршком операцијом». Ипак, претња остаје. «Израел може да се одлучи на операцију, - каже израелски политиколог Алекс Коган. – Постоји стара енглеска сага: ако желите да нешто буде урађено, урадите то сами. Људи у Израелу су навикли на ову реченицу, то је постао мото који одређује политику владе.»

Овај сценарио уопште није потребан демократама и председнику Обами у години пред изборе. Задатак америчке ударне групе у региону је психолошки притисак. Реално, САД покушавају да обуздају милитаристички полет Тел-Авива. Емисари, који покушавају да спрече рат дословце врло често посећују Јерусалим. У јануару је био председник Уједињеног комитета начелника штабова ВС САД Мартин Демпси. Од 18. до 20. фебруара – саветник Беле куће за питања националне безбедности Том Донилон. Војно-аналитички израелски портал DEBKA пише да у току бурних дискусија његова делегација није умела да наговор израелске лидере да одустану од војног удара. Не зна се да ли ће то успети да учини шеф Националне обавештајне службе Џејмс Клепер, који је у земљу допутовао 23. фебруара, па чак и председник Барак Обама, који је позвао премијера Бинјамина Нетанјахуа да 5. марта допутује у Вашингтон.