Светогрђе као државна политика

У грузијском граду Батуми и поред протеста становника руше споменик совјетским војницима који су погинули у Другом светском рату. Још једним скрнављењем власти Грузије прослављају такозвани дан совјетске окупације 25. фебруар. Тог дана пре 91 годину бољшевици су уз помоћ Црвене армије победили мењшевике и успоставили совјетску власт. Званични Тбилиси не каже да је у том периоду Грузија постала најразвијенија република СССР, а помогла јој је у томе Русија.

Када мржња постаје доминанта у политици, разум ћути. Бранећи заједничку отаџбину од агресора погинуло је 80 хиљада етничких Грузина. Рушећи још један споменик, власти каљају успомену и на те људе. Грузијски народ тешко да ће рећи „хвала“, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ политиколог Алексеј Власов.

Ја мислим да је суд историје најправеднији, најпоштенији суд. Зато чак и да савременици не оцене ове радње Сакашвилија, у историји ће он свеједно остати познат не по стварању, већ по рушењу.

Покушаји Тбилисија да препише историју се не могу објаснити са тачке гледишта логике: они су ирационални. Грузинске власти без стида називају бело црним и прећуткују основне чињенице историје. А оне говоре саме за себе. Прве политичке и културно-економске везе изеђу Грузије и Кијевске Русије су се појавиле још у 12. веку. До 18. века односи две православне државе су били најтешњи.

Владари Грузије су се много пута обраћали Русији за војну помоћ у борби против Ирана и Турске, а затим и са молбом да се Грузија прикључи Русији. Совјетски период који сада у Тбилисију зову окупација је за Грузију био веома позитиван. За 70 година уз активно учешће руских стручњака земља је индустријализована, створене су читаве индустријске гране. Република је постала једна од најразвијенијих територија СССР.

Разговори о окупацији су идеолошки блеф, сматра експерт Института земаља ЗНД Феликс Стањевски:

Покварити односе са једним је неопходно да би се максимално показала лојалност другоме - Западу и НАТО. Та политика се води од времена Гамсахурдије. Русија је у свему крива. Дешавали су се земљотреси у Грузији за које су кривили Русију. Али грузијски народ је све до сад веома повезан са Русијом. Мислим да га све то не радује. Милион и по људи који су се из Грузије преселили у Русију нису срећни због тога што Грузија води такву политику према суседу. Окупација је посебно ексклузивно стваралаштво, јер управо је Русија спасила Грузију буквално од изумирања. Грузија која је ушла у састав Русије је имала нешто више од 400 хиљада људи. А после изласка из СССР - пет и по милиона. Грузија је у СССР била срећна република са високим нивоом стандарда.

Чини се да су власти Грузије добро усвојиле лекције једног познатог мајстора пропаганде који је волео да понавља: што је лаж већа, брже ће у њу поверовати. Тај принцип Тбилиси користи када говори о августу 2008.године, када је после упада у Јужну Осетију започео оружани конфликт са Русијом.

Како иначе објаснити још једно обраћање у Стразбуршки суд, још једну поднету жалбу против Русије чији су војници наводно масовно кршили права и слободе људи тих дана? Москва напротив тврди да је истрага догађаја утвдила да су грузинске власти умешане у злочин против мира и геноцид осетинског народа. Са том тачком гледишта се слаже већина западних експерата, од којих се раније такво нешто није могло очекивати.