Гроф Пален

Петар Лудвиг фон дер Пален, у Русији Пјотр Андрејевич, руски је државни посленик. Његова каријера на двору била је обележена успонима и падовима. Ипак, у руску историју Пјотр Павлен ушао је као један од најближих сарадника цара Павла Првог и идеолога завере против њега.

До 1800. године Пјотр Алексејевич је концетрисао у својим рукама огромну власт, поставши фактички други човек у држави. По речима савременика, Пален је имао кључеве за све државне тајне. Нико није могао да начини корак без његовог знања. А ускоро ће добити од потпредседника Колегије иностраних послова Пањина предлог да учествује у завери против цара. Превазилазећи друге заверенике по уму и енергији, убрзо је преузео ствар у своје руке, испољивши при томе непоколебљиву хладнокрвност и стравичну упорност.

Уз то привукао је на своју страну и наследника Александра, надајући се да ће наследник вратити земљу макар у доба просвећене управе Јекатерине Велике. А он, Пален, постаће десна рука цара. Низ извора помиње овакву причу: добивши вест да је Павел убијен, Александар Павлович је испољио осећања сина и расплакао се, али вођа убица Пјотр Пален грубо га је продрмао: Доста је детињарија! Идите да царујете! Истог дана било је проглашено народу да је господар цар Павел Петрович умро од можданог удара. После Павловог убиства млади цар је опрао руке, а на пут Палена неочекивано су стале две жене, две царице. Удовица Марија Фјодоровна мрзела је паметног Палена и за живота мужа, а убиство није никако могла да му опрости. Или он, или ја! – затражила је од сина. Александар је одабрао мајку. Жена Александра Првог, Јелизавета Алексејевна, псотавши царица, подржала је удовицу да се породица Пален хитно протера на курланско имање. Пален је умро 13. фебруара 1826. године у Митави, сада је то град Елгава у Летонији.