Ракетни одговор Русије

Док у Чешкој грађани демонстрирају против одлуке владе да се поред Прага инсталира велики радар, као део америчког антибалистичког ракетног штита, Москва је одлучила да се на борбене позиције у Белорусији поставе нове тактичке, балистичке, ракете типа „искандер”. То је други корак у лепези руског одговора на америчке планове, први је био мораториј на Споразум о конвенционалном наоружању на тлу Европе.
Дакле, „искандери” ће сада да покривају циљеве у Пољској и Чешкој.

Прве борбене позиције

Када су у августу 2004. године тадашњи министар одбране Русије Сергеј Иванов и начелник Генералштаба генерал-пуковник Јуриј Балујевски реферисали врховном команданту, председнику Владимиру Путину о новој тактичкој балистичкој ракети тек се нагађало да би то могао да буде руски одговор на амерички антибалистички штит у Пољској и Чешкој. Тада је генерал Балујевски нагласио да ће крајем 2005. године прва бригада са пројектилима „искандер” бити оперативна. Убрзавање америчких планова, и одлуке Варшаве и Прага да на своје територије приме део америчког „рата звезда”, заправо су одредиле и прве борбене позиције и циљеве „искандера”.

Нова руска тактичка, балистичка, ракета на чврсто гориво има домет од 50 до 280 км, има инерцијално-оптички систем вођења, бојеву главу тежине 480 кг кластер, фрагментарног, или дубокопенетрирајућег типа, могућност употребе на температурама од минус 50 до плус 50 степени. Ракета се лансира са високопроходног возила које носи два таква пројектила, али може и само један. Прецизност „искандера”, или ЦЕП износи два метра подбачаја, или пребачаја што је идеално за гађање малих, тачкастих, циљева. Иако има балистичку трајекторију, „искандер” има скоро положену путању, нешто као коси метак, па му то омогућава да део лета остане скоро скривен од радара.

По домету „искандер” би требало да замени старе ракете типа „скад”, које су већ одслужиле своје и које су врло непрецизне. Иначе, пре појаве „искандера”, Совјетски Савез је развио ракету ОТР-23 „ока”, или по НАТО ознаци СС-23, која је имала домет до 400 км. Но, лидер СССР-а Михаил Горбачов и његов министар спољних послова Едвард Шеварднадзе одлучили су да, као гест пријатељства према САД и НАТО-у, укључе ракете СС-23 у Споразум о елиминацији ракета кратког и средњег домета ИНФ, иако је тај споразум обухватио само пројектиле домета од 500 до 5.500 км. Тек што је СС-23 направљена и тестирана тај је пројекат заустављен, ракета обухваћена споразумом ИНФ, а да министар одбране и начелник генералштаба, маршали Дмитриј Јазов и Сергеј Ахромејев, о томе уопште и нису били обавештени.

Трка у Европи

За оперативно распоређивање „искандера” на територији Белорусије нису потребне неке велике радње. Наиме, у Белорусији је остало неколико великих бивших совјетских војних база у којима су раније биле смештене ракете средњег домета типа СС-20. Оне су касније повучене управо на основу Споразума о ИНФ пројектилима, али је њихова инфраструктура остала недирнута. Једна од таквих база је поред Брест-Литовска на самој граници Пољске и Белорусије. Како је то и спољна граница ЗНД, и како су на тој граници увек белоруски и руски војници, то Москви олакшава све опције у парирању америчком антибалистичком, ракетном, штиту у Пољској и Чешкој.

Јер, армије Белорусије и Русије имају исто оружје, исте ознаке на оружју и опреми, исте чинове официра, подофицира и војника, исту доктрину и тактику.

У Белорусији, у рејону града Барановичи, смештен је и велики руски радар за гледање „иза хоризонта” који је намењен управо за осматрање америчких стратешких балистичких пројектила који би били лансирани на велике руске градове. Тим радаром у Белорусији рукују и командују руске посаде на темељу специјалног споразума између Москве и Минска.

Све у свему, ракетна трка у Европи је почела. „Искандери” путују у Белорусију, грађани Чешке протестују, Американци још не одустају али размишљају. Само Пољаци ћуте. А Други светски рат је почео због њих. Истина, формално, али у историји то ништа не значи.