Самоубиства у порасту

Пад запослености, пад продуктивности, пад животног стандарда и куповне моћи рефлексију имају у параметрима који исказују паралелно континуирани раст. Пораст незапослености, задужености, пораст социјално угрожене популације и на крају и пораст тенденције ка суициду. У прошлој години у Републици Србској евидентирано је чак 295 самоубистава, а статистила ће ревносно и хладно израчунати да смо у томе остварили поражавајући раст у односу на 2010. годину од скоро 15 процената. Индикативо и упозоравајуће је да се највећи број самоубистава, чак 274 односи на старосну доб од 30 па до преко 50 година старости, дакле, радно способни дио популације. Мотиве и разлоге који су у позадини одлуке да човјек дигне руку сам на себе није увијек могуће поуздано утврдити али струка и социолошке анализе недвосмислено су утврдиле да уз најчешћи мотив, страх од самоће и болести, раст биљежи мотивација која у корјену има осиромашење, незадовољство социјалним статусом, неизвјесност и осјећај безперспективности . Чињенично утемељена перцепција у којој је РС постала друштво без перспективе и будућности засноване на реалном оптимизму неће се промијенити без темељних и суштинских друшрвених промјена које се у општој рецесији и депресији не могу ни назријети. Само у јануару статус запосленог изгубило је више од 1.300 грађана а на таквим чињеницама тешко се прима и илузија о „бољем сутра“.