Јеленак, пас и јеж – сто година заједно!

Руска анимација резмирала је резултате свог стогодишњег развоја – платформа за осмишљавање вековног пута био је Фестивал анимираног филма, који је 4. марта завршен у старом руском граду Суздаљу.

Рађање руског анимираног филма обично се везује за 1912. годину, када се појавио луткарски филм из живота инсеката – Рат стрижибуба са јеленцима. Истина, недавно се испоставило да је први анимирани филм у Русији био направљен још 1906. године, при томе аутор је био балетмајстор петербуршког Маријинског театра! У сваком случају, век је прошао, и по свеопштем признању славни век, током којег је неколико десетина цртаних филмова ушло у класику светске анимације. Ипак почетком другог века пронађени су и велики губици: распадаом Совјетског Савеза истопила се снажна државна подршка анимираном филму, назадовао је главни студио земље Сојузмуљтфиљм, режисери аниматори све чешће су почели да раде потпуно сами на сопствени ризик. И, наравно, на руске екране покуљала је бујица страних цртаних филмова. Тако да многи стичу осећај да је руска анимација коначно изгубила своју публику.

Размишљајући о томе, члан жирија фестивала у Суздаљу, режисер анимираних филмова Игор Коваљов примећује: Увек ме питају зашто се руска анимација не развија? То није истина: развија се, само врло споро.

Много већа продукција се прави у иностранству, и истој тој Америци, наставља Игор Коваљов. Телевизијске серије, дугометражни филмови – тамо постоји читава индустрија. То је посебна прича зашто се код нас не праве серијали, зашто се не снимају дугометражни филмови. То је везано за новац, културну политику и слично. Наша деца гледају, нажалост, више страну анимацију него домаћу.

Између осталог, када се појављују дирљиви, забавни, занимљиви руски цртани серијали као на пример Смешарики, они истог тренутка постају популарни код дечије публике. Уметнички руководилац програма Смешарики Анатолиј Прохоров је сигуран: Треба да престанемо да говоримо о препороду легендарног совјетског анимираног филма, треба говорити о анимационој индустрији. Анимациона уметност код нас постоји, а индустрије никада није било и треба је створити.

Истина, са овом тачком гледишта творци легендарног совјетског анимираног филма категорички се не слажу. Истакнути мајстор Јуриј Норштејн, чији је Јеж у магли стекао међународно признање као најбољи филм свих времена и народа, скептички се односи према томе да се уметност постави на траку. О америчкој индустрији анимираног филма он каже:

Амерички филмови су врло професионални и са тачке гледишта технологије направљени су практично беспрекорно – тврди Јуриј Норштејн. Али мени се чини да када се пажња поклања технологији, губи се нешто много важније.

Уметнички став твораца руске анимације је различит, али у питањима финансирања они су јединствени: цртаном филму у Русији потребни су значајни ресурси. На пример, по најскромнијим прорачунима савремени економични буџет дугометражног анимираног филма 3Д достиже 5-6 милиона долара.

Ове године за анимирани филм у Русији издвојен је невиђено висок специјални буџет – милијарду и по рубаља. Режисери се надају да ће он бити подељен једако међу такозваном ауторском анимацијом и анимацијом публике. Јер, како је показао фестивал у Суздаљу, одану публику има и један и други правац.

Фестивал у Суздаљу, поред свега осталог, фрморао је Златну стотину цртаних филмова која краси век руске анимације. На челу списка се налази филм дајена совјетског цртаног филма Едуарда Назарова Био једном један пас који већ 30 година може да насмеје публику до суза.