Све дубље се тоне у рецесију

Исто поподне демановао га је његов шеф Александар Џомбић изјавом да то неће бити 2011. али сљедеће, дакле, ове године процват је потпуно извјерстан. Умјесто тих бајања, гатки и бајки о стабилности које свакодневно емитује маркетиншко одјељење Џомбићевог кабинета већ након првог овогодишњег мјесеца свима је јасно да смо се нашли у бездану. Извјештај који је направила Дирекција за економско планирање Савјета министара БиХ за јануар ове године у свим параметрима показује катастрофалну макроекономску ситуацији у БиХ. Подаци и оцјене изведене су из збира катастрофалних показатеља економског и социјалног слома и РС и Федерације. Индустријска производња пада, трговински дефицит расте, незапослених их је више од 540.000, цијене у дивљем либералном стампеду, куповна моћ и животни стандард грађана на нивоу сиромаштва у односу на репере Уједињених нација. Али, док је привреди и грађанима очајно, држави иде никада боље у прикупљањем харача да би се обезбиједио конфор огромној бирократији која и не помишља на одрицање од комодитета. Оба ентитета, кажу подаци, све дубље тону у рецесију из које се излаз не види иако је аларм за узбуну одавно упаљен. Јер, дефицит текућег рачуна платног биланса БиХ повећан је за чак 70 посто, на 1,7 милијарди марака, а само индустријска производња у јануару је пала за катастрофичних седам посто. Истовремено, стопа незапослености биљежи стални раст и највећа је у посљедње три године. Привредани амбијент је такав да се реални сектор гуши, отпуштања радника су стална, као и смањења плата јер се ниво нових оптерећења и захватања из привреде не може издржати. Насупрот приватном , све области јавног сектора су у прошлој години забиљежиле раст додатног запошљавања администрације. Са платама је идентичан случај. За разлику од пада у приватном сектору, плате у јавној управи су порасле за 3,5 посто, наравно, на рачун захватања из реалног сектора. На све ове посљедице стручна јавност и опозиција упозоравале су правовремено, али људи око Џомбића надобудно су све одбијали распредајући бајке о новим инвестицијама. Али управо на том сектору суноврат је највећи. Страних инвестиција скоро да више и нема. Оне су у прошлој години пале за чак 42 посто на мизерних 390 милиона марака укупно у оба ентитета. Из анализе Дирекције за економско планирање видљиво је да су расходи РС прошле године били већи чак за 25 посто, док је Федерација БиХ своје смањила, за незнатних пет процената, јер је имала и мање приходе. Истовремено, цијене у јануару су порасле за 2,5 посто, али су њихови приходи расли за 3,5 процената. Све се ово неминовно одразило и на спољнотрговинске билансе. Извоз БиХ је у јануару пао за 9,6 посто али је зато у истом периоду увоз порастао за 4,2 процента. Спољнотрговински дефицит у првом мјесеци ове године завршио на 437 милиона марака и у односу на јануар 2011.године већи је за близу 30 посто.