Самовари и руска емиграција на Балкану

Самовари на равници. Тако се зове књига-албум од 300 страна, која је изашла из штампе ове године, а која је посвећена руској емиграцији у Војводини. Назив се објашњава доста једноставно: међу другим стварима, које су носили они, који су побегли од октобарске револуције у Европу, били су самовари. Књигу су припремили  београдска уметничка радионица Тестамент и издавачка кућа Змај. Бројне текстове и писма илуструју фотографије из породичних архива руских избеглица. Аутор те монографије, Алексеј Арсењев је иначе  термоенергетичар и он је 37 година радио у рафинерији  нафте у Новом Саду. Међутим, неки стручњаци га познају као сјајног познаваоца историје руске емиграције у Југославији. То је разумљиво, јер је сам Алексеј Арсењев потомак руских избеглица. Зато није ни чудо, што се латио тог опширног рада.

Монографија Алексеја Арсењева Самовари на равници била је представљена  руским читаоцима у библиотеци-фонду Руско иностранство у Москви.  Приликом промоције је сам аутор овако дефинисао циљеве и задатке свог опширног рада.

Као син руских емиграната сматрао сам својим задатком да сачувам успомену на моје сународнике, који су допринели развоју земље, у којој су се нашли. Циљ моје књиге је да представим три аспекта, који одређују појам руска емиграција. Први је да се покаже живот избеглица у оквиру такозване руске колоније, у којој су се  трудили да сачувају обичаје  и традиције императорске Русије. Други је да представим допринос руских емиграната развоју просвете, заштите здравља и пољопривреде. Трећи је  да представим најистакнутије личности и испричам о њиховом личном раду у Војводини, где сам рођен. Например, једно поглавље је посвећено руском монаштву у србским манастирима, свештеницима и руским православним парохијама у Војводини, организацији црквеног живота. Та је тема слабо истражена. Једно поглавље сам посветио руским  професорима у вишим  школама у Војводини. Можда ће то некоме изгледати досадно, али  сам их набројао више од 400. Осим тога, још стотинак учитеља у основним школама.

Многи  помињу срдачан пријем руских емиграната у Србији. Међутим, аутор монографије није склон идеализацији тог пријема. У књизи су описании случаји грубих поступака према  руским емигрантима. Ипак је књига посвећена људима, које су ценили за допринос развоју друштвеног, политичког и културног живота Краљевине Срба, Хрвата, Словенаца, касније краљевине Југославија.  У том раду је нашао одраз живот представника руских племићких родова, као и глумаца, редитеља, писаца и песника. Посебна пажња  се поклања руској колонији у Сремским-Карловцима, у којим се налазило представништво РПЦ у иностранству, с којим је повезано име генерала  Врангеља.

Додајмо да је књига Самовари на равници део пројекта руско-српске сарадње уз учешће фонда помоћи кадетским корпусима Алексеј Јордан. Пројекат предвиђа између осталог и  откривање споменика и спомен-плоча истакнутим делатницима руске емиграције у Југославији, рестаурацију руских гробаља. Учесници тог програма такође сматрају важним повратак руског језика у школе Војводине, те спремају публикацију неколико рускојезичних уџбеника.