Недодирљив др Зоран Јовановић

У протекле три године у више наврата позивари државних органа нису успели да лоцирају др Зорана Јовановића у клиници за пластичну хирургију КЦ Србије и уруче му позиве за суђења.

Из клинике је бежао уз помоћ својих помагача,  а управа клинике није реаговала потребним мерама дојаве МУП Републике Србије о његовом кретању,  иако је познато да је сваки дан у клиници и неретко ноћи у лекарској соби коју дели са замеником директора др Небојшом Ђукнићем. Покушаји да се случај др Зоран Јовановић трајно реши,  јер је рад немогућ у условима када је он присутан у клиници, датирају од времена покојног директора Предрага Стефановића који је комплетну документацију о прекршајима др Зорана Јовановића од ноћних упада у медицинске архиве клинике па до вршења обредних ритуала предао државним органима. У то време проблем директору Стефановићу било је чланство др Зорана Јовановића у ЈУЛ-у  јер је имао чак и функцију у странци на општинском нивоу али је током 2000. и 2001. године проблем требао да буде решен. Међутим смрт директора Стефановића је то осујетила, а др Зоран Јовановић је чувши за смрт директора истог момента улетео у операциону салу и ликовао речима „Умро је…коначно је умро“.  Једини који на сахрану није дошао,  него је славио у кафани Златиборац. Проф. др Миодраг Цолић је покушао да му пружи неку шансу у свом мандату,  али није успео ни један покушај, јер је др Зоран Јовановић појачао притиске на друге чланове колектива,  а обредне ритуале које је раније крио, спроводио на очиглед свих. Лица које органи гоне због кривичних дела јатаковао је као пацијенте у клиници, крао медицинску документацију из клиничких архива, шалтера и операционих сала, подносио стално лажне пријаве против колега што је у писаним медијима и несмотрено признао реченицом „Министарству сам послао небројено пријава“. Проф. др Миодраг Цолић пре три године покреће акцију његовог отказа с обзиром да је од раније имао преступе због којих и најмањи доводи по важећим прописима до моменталног отказа, али уместо тога на чин пребијања раднице клинике у радно време и на радном месту управа КЦ Србије реагује новом опоменом и крши све важеће прописе.

То такође није било довољно да се др Зоран Јовановић промени већ улази у сукоб и са тренутним директором Тодоровићем који је у више наврата управи КЦ Србије изнео његов проблем као неиздржив и затражио хитну меру отказа, али директори пролазе а он остаје.

Недавно је надлежна државна инспекција поднела захтев МУП Републике Србије за спровођење истраге о томе ко против разних колега подноси пријаве као што је пријава за трговину коже. Реч је о томе да је из психијатријске клинике доведена на клинику за пластичну хирургију пацијенткиња са опекотинама које су захтевале пресађивање коже. Отац јој је био давалац и операција је била успешна али затим је отац добио анонимно писмо да му је скинуто више коже него што је пресађено његовој ћерки и продато. Отац је одмах алармирао све државне органе,  а управа КЦ Србије није пријавила МУП Републике Србије др Зорана Јовановића за лажно пријављивање иако је познато да је у вечерњим сатима улазио на одсек опекотина и узимао историју те болеснице на шта није имао право пошто је не лечи он нити је начелник тог одсека. Оваквих пријава у протеклих десет година има прегршт,  али је већина подношена на меморандуму Новог синдиката здравства чији је Јовановић повереник, дакле зашто Нови синдикат здравства штити овог преступника, због криминала или ритуала, треће нема!