На средишној станици кризе

Отписивање грчког дуга је било исто толико добровољно, као и признање, које је добијала шпанска инквизиција. Та је реченица шефа немачког Комерцбанк Мартина Блесинга постала  не само крилатица, већ и снајперистичка. Иначе бреме грчког државног дуга у износу 368 милијарди евра постало је лакше за 105 милијарди. Да ли је то почетак изласка земље из дуже кризе? Коментар  нашег посматрача Сергеја Гука.

Француски председник Никола Саркози је објавио: решење изласка из грчке кризе је нађено. Канцелар СРН Ангела Меркел не дели еуфорију, те позива колеге да се не опуштају. Истакнути европски економисти су још скептичнији. Например, шеф Минхенског института економских истраживања ИФО професор Ханс-Вернер Зин и даље инсистира на  напуштању зоне евра од стране Грчке. Не верује у повољан резултат ни други ауторитет – главни економиста Комерцбанк Јорг Кремер.

Не, криза није завршена. Заједница држава је купила време за Грчку. Међутим, ако Грчка настави да делује као и раније – обећа реформе, а не спроводи их,  чува високи ниво буџетског дефицита, ЕУ ће једном планути. Онда ће новчана славина бити затворена. Вероватноћа таквог развоја догђаја ће расти у другом полугодишту.

Заиста: Атина за сада само жалости своје партнере у еврозони. Протекле године се економија смањила за скоро 7 одсто. Рејтиншке агенције су објавиле земљи технички дефолт.  Одлив капитала је попримио монструозне размере. Незапосљеност  износи 20 одсто. Перспективе економског  раста су магловите. Отписивање дела дуга је за државне финансије  олакшање, а не и панацеја.

Ништа добро не очекује ни  грчко становништво, које живи све горе. Људима се суди, када дугују банци неких 100 евра, а милијарде дугова отписују, - наводи Евроњус мишлење човека са атинске улице. Време је да се навикне:  кризе, настале због погрешне политике истеблишмента,  увек плаћају најнезаштићенији.