Балкан главна рута за трговину бијелим робљем

До ових података дошли су италијански медији чије су екипе мјесецима истраживале путеве којима бијело робље стиже у земље ЕУ. Повод за праву лавину текстова о овој теми и откривање такозване балканске руте, у којој је и Србија, био је случај Нигеријке Ники Фавоур Адекунле /19/, чије је угљенисано тијело пронађено крајем прошле године у планинама надомак Палерма, у Италији.
Претпоставља се да је ријеч о казни која ју је стигла због тога што је жељела да се истргне из канџи проституције како би засновала породицу. Њој је било обећано да ће радити као дадиља у једној италијанској породици, али је умјесто тога завршила као једна од 500 проститутки на улицама Палерма. Ова драма привукла је италијанске новинаре који су, послије вишемјесечног истраживања, открили пет канала за "дистрибуцију" жена у Европу.
Нигеријске проститутке, на примјер, долазе из града Бенин на југу те земље који је посљедњих година постао један од свјетских центара трговине сексуалним робљем. Оне се углавном авионом пребацују до Ротердама или неке од медитеранских лука у Мароку, Тунису, Алжиру или Либији, а одатле до Италије и Шпаније.
Италијански дневник "Република" као једну од пет најважнијих рута у Европи наводи и балканску. Како објашњавају, дјевојке из Русије, Румуније, Украјине и Бугарске копненим путем пребацују се до Србије гдје су приморане на проституцију. Многе послије извјесног времена завршавају на Косову гдје дословно буду продате купцу који за њих понуди највише новца, као на пијацама робља. Остале буду пребачене у БиХ и Хрватску, а коначно одредиште су им земље западне Европе.
Некадашњи инспектор, а сада власник приватне детективске агенције Божидар Спасић рекао је за овај лист да се у Србији сређују папири за дјевојке које са Блиског истока и осталих подручја иду ка ЕУ.
-У Младеновцу постоји чувена група која обезбиеђује визе, лажне путне исправе и гарантна писма. Диевојке улазе код нас преко Бугарске, користе легалне или илегалне прелазе око Зајечара, тако да се неко вријеме задржавају у околини тог града, Неготина и Ниша - рекао је Спасић.
Он напомиње да се једно вријеме за то користила и Румунија, односно улаз преко Вршца и Беле Цркве, одакле се директно иде у Мађарску и објашњава да се у Србији обезбјеђују и визе за жене из Пакистана, Авганистана и Ирака.
-Један број жена остаје код нас, а други пријеђе на Косово да се попуне јавне куће око базе Бондстил у Гњилану и Урошевцу. Трећи дио иде у транзит преко прелаза код Сремске Митровице, кроз Хрватску за Аустрију-рекао је Спасић.
Он напомиње да је европски центар трговине женским робљем у Бечу, одакле путеви воде у Њемачку, Италију и Француску и каже да су највећи организатори шверца Бугари који су задужени за Аустрију и Албанци задужени за Велику Британију.
АГ