Ген за политику
Научници из државе Илионоис у САД открили су „политички“ ген – ген либерализма и прогласили су његовим носиоцима народе, који су створили демократију у Европи и Северној Америци. Научна заједница нема поверења у ову „сензацију“. Блогери иронишу поводом демократије која се „преноси полним путем“. Откриће генетичара из Илионоиса је највероватније упућено политичарима, а можда су га они богато и платили, кажу стручњаци.
Трагедије у историји генетике су се већ дешавале – на пример, у првој половини 20. века, кад је по политичкој наруџбини наука евгеника била сведена на доказивање надмоћи једних раса над другима. У нацистичкој Немачкој бурно се развијала теорија расне хигијене. А евгенисти у САД су лако одређивали која је крв „добра“, а која је „лоша“. Испоставило се да је „добра“ крв имиграната из Западне Европе, која је наводно обезбедила Американцима „урођену“ склоност према науци и уметности. Наизглед, наука је одавно раскринкала сличне лажне теорије. Ипак, изгледа да се прича с генетиком понавља – овог пута као фарса.
„Теорија је вештачка, а чињенице су унапред дотеране тако да јој одговарају,“ – таква је најблажа карактеристика садашњег америчког истраживања коју изражава научна заједница. Крајње је мало вероватно да је степен либерализма ове или оне нације генетски програмиран, тим пре – једним-јединим геном. Поглед на живот формира скуп социјалних, културних, биолошких и историјских фактора, објашњава сарадник Института за биологију развоја, Алексеј Куликов.
То је и образовање и васпитање човека, и генетска компонента. И безусловно, за то не одговара један и чак не десет гена. Наследне информације чине преко 80% човековог генома.
Научници из Илиноиса либерализам објашњавају утицајем серотонина – хормона који одговара за добро расположење. По њиховим тврдњама, управо „ген слободоумља“ регулише активност серотонина. Међутим, то је врло упрошћено схватање механизма деловања гена, истиче Алексеј Куликов.
Неке могућности доживљаја и мишљења могу да зависе, између осталог, од серотонина и дофамина, од још неких материја, дакле и од гена који учествују у њиховом настанку. Међутим, ради се још и о томе што ниједан ген не делује сам по себи, већ заједно с другима, и зато се сви ми прилично разликујемо.
Услед тога, објашњава Алексеј Куликов, прилично често се дешава да представници једне исте нације генетски могу да се разликују „знатно више него што се у просеку разликују генетски фондови разних нација“. А то значи да су закључци научника из Илиноиса једнострани.
Чак и ако „ген либерализма“ постоји, не треба преувеличавати његов значај, истиче антрополог Александар Казанков. Биологија је већ више пута пострадала од „извртања научних теорија у ниске политичке сврхе“.
Треба правилно схватити моћ утицаја овог гена на људско понашање и тиме не треба шпекулисати. Мислим да „ген либерализма“ у врло малом степену одговара за историјске догађаје. По утицају на понашање социјално-психолошки и историјски фактори односе вишеструку превагу над генетским разлозима. То да су нека друштва Западне и Северне Европе либералнија од друштава Источне Европе је крајње мало вероватно.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- САД
- болест
- медицина
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















