Мобинг у Србији цвјета

Савјетник у Агенцији за мирно рјешавање радних спорова Олга Кићановић каже да око 80 одсто пријава, које агенција добија, има везе са неком врстом мобинга на радном мјесту.
-Та појава је толико масовна да одговорно могу да тврдим да је проблем критичан. У државном сектору најчешћи вид је политички мобинг, док је у приватним фирмама чешћи економски- рекла је Кићановићева.
Према њенима ријечима, у државном сектору најизраженије је запошљавање по страначкој припадности, а не по способностима, па "на рачун пореских обвезника посао добијају људи који испуњавају услове познате као `Три Н` - незнање, несавјесност и нестручност". Кићановићева објашњава да су "на удару" таквих кадрова професионалци који добро знају свој посао или људи који су свјесни незнања својих колега.
Психолог Вера Кондић наводи да се мобинг прво одражава на психичко, а временом и на физичко здравље.
Она објашњава да особе које су малтретиране на послу прво имају проблема са спавањем, јер су оптерећене размишљањем о иживљавању које трпе, затим са премором због покушаја да се докажу на радном мјесту, а на крају све заврши повлачењем жртве у себе, јер најчешће код колега не наилазе на разумијевање.
Инспекторату за рад у Србији до фебруара ове године поднесена су 23 захтјева за испитивање случајева мобинга, али они сматрају да би овај број могао да буде много већи, имајући у виду да се жртве тешко одлучују да пријаве злостављање.
Дневник Пресс, који се раније интензивно бавио темом вршњачког насиља у школама, почео је објављивање серије текстова о злостављању на радном мјесту и позвао запослене у Србији да листу пријаве своје случајеве.
АГ