Норман Фостер у споредним улогама

Три године у Москви се води дискусија и разматрање концепције развоја чувеног Музеја ликовних уметности Пушкин. До данас нема јасних резултата. Али тачка у том дуготрајном спору треба да буде стављена, макар из поштовања према изузетном музеју који ове године обележава стогодишњицу постојања.

Отворено размтрање архитектонске концепције развоја музеја је започело и то је последња фаза, срачуната на две недеље. До априла, нада се руководство, „глас народа“ ће омогућити да се коначно подведу резултати и да започне изградња „музејског градића“.

Сама идеја формирања музејског градића око основне историјске зграде појавила се пре сто година код оснивача музеја Ивана Цветајева. Он је предвидео да ће збирка скуплтурних компија светских ремек-дела, оно чиме је он почео, бити допуњена сликарском колекцијом, графиком, примењеном ументошћу. И доћи ће време када ће спеудоантичка зграда архитекте Романа Клејна, изграђена специјално за музеј, постати мала. Тако се и десило. Данас од 700 000 експоната, међу којима је једна од најбољих у свету колекција импресиониста, у овој згради може да се изложи највише 9%.

Музејски градић већ је почео да се формира пошто су музеју Пушкин предали неколико суседних старинских зграда у којима после рестаурације већ раде Музеј личних колекција, Галерија уметности 19. и 20. века и дечији центар Мусејон. Али до сада нема концертне сале у којој би моглао да се одвија фестивал традиционалан за музеј Пушкина – Децембарске вечери. Нема ни пространог фонда са условима за отоврено чување, а који савремени музеј може без тога...

Пројекат архитектонског развоја Музеја Пушкин разрадио је истакнути архитекта Норман Фостер. Британски лорд предложио је да се у самом срцу Москве подигне екстравагантно здање које су браниоци старине одмах назвали „тролисник“. Директор Мзеја Ирина Антонова ипак брани управо овај пројекат.

Фостер много ради управо са музејском архитектуром – аргументује Ирина Антонова. Он уме да се уклапа у старе зграде и да их спаја. Пример који се наоводи за узор је Британски музеј. Сада је Фостер већ изградио занимљив пројекат, повезавши стару зграду Вашингтонске националне галерије са новом. Враћајући се московском пројекту Фостера, Ирина Антонова говори: на малом простору он је показао виртуозни рад, уклапајући се у стари кварт. Савремене зграде ни мало неће покварити историјску четврт, зато што савремени град није резерват, који је окамењен једном заувек. Савремени град има право да се развија. У њему треба да се појављују зграде. Овде је питање квалитета архитектуре.

Тешко да треба сумњати у квалитет архитектуре коју нуди један од лидера у овој области. Ради московског пројекта Норман Фостер је чак иступио у њему несвојственој улози, примећује главни архитекта престонице Александар Кузмин.

Сви добро знамо архитектуру Нормана Фостера, који је привикао да буде диригент или прва виолина, говори Кузмин. А овде је он вероватно надвладао себе и пристао да прави архитектуру другог плана. Архитектуру која даје предност ономе што је било пре ње. Тачније, условно, тандем оснивача музеја Клејн-Цветајем главни је у односу на актуални тандем Фостер-Антонова.

Држава ће издвојити за пројекат музејског градића 22 милијарде рубаља. Отварање је планирано за 2018. годину.