Избор система ПВО Русије: Између ”Гунђала” и ”Гладијатора”

Министарство одбране Русије склопило је уговор са концерном Алмаз-Антеј за испоруку три дивизиона С-300В4. Серијска производња С-300В4 омогућиће да се брзо увећа удео нових система у јединицама ПВО Русије.

Противракетни штит армије

Три дивизиона противавионско-ракетних система С-300В4, познатих на западу као СА-12 Гладијатор треба да буде стављено на борбено дежурство у Јужном војном округу. Тачно место лоцирања за сада се не прецизира. Циљ постављања ових система је покривање трупа и стратешких објеката Јужног војног округа уз коришћење ракета малог и средњег домета из јужног правца. Упоредо са тим С-300В4 има и врло добре могућности борбе против аеродинамичких циљева (авиона, крстарећих ракета), што му дај емогућност да решава задатке и традиционалне ПВО.

Основна предност модификације В4 је домет погађања циљева који премашује 300 километара. То приближава систем по могућностима широко познатом С-400 (СА-21 Гровлер - ”Гунђало”). Шта више, док ”тешка ракета” 40Н6 система С-400 још није постављена, С-300В4 је систем ПВО/ПРО са највећим дометом у саставу оружаних снага Русије.

У медијима није наведена тачна цена система, али по постојећим информацијама један дивизион С-300В4 кошта отприлике 25-28 милијарди рубаља (око милијарду долара), неколико пута скупље од дивизиона С-300П/С-400. Саопштавано је да су два дивизиона овог система С-300В били постављени на острву Руски код Владивостока, ради одбијања потенцијалне ”ракетне опасности” од стране Северне Кореје.

Који систем ПВО је бољи?

Нови систем С-400, разрађен у инжењерском бироу Алмаз-Антеј, у саставу истоименог концерна, у којем је до 2010. године било планирано да се поставља већ у количини до 5 дивизиона годишње, постављан је недовољно брзим темпом. Сада се у строју налази 6 дивизиона система С-400, уведених 2007-12. године. На крају је 2011. године због неиспуњења државне одбрамбене наруџбине за С-400 био отпуштен тадашњи генерални директор Алмаз-Антеја Игор Ашурбејли.

Ове године њихов број ће се увћати до девет. Серијска производња најмање 5 дивизиона годишње планира се до средине деценије, када ће бити пуштени у погон нови производни капацитети концерна Алмаз-Антеј.

С-300В4 почео је да стиче признање на страном тржишту. Неколико дивизиона Гладијатора купила је Венецуела. Ова модификација учествује у тендеру за испоруку савременог система ПВО даљњег домета за Турску, преговара се са другим потенцијалним купцима. У том контексту Министарство одбране Русије је на крају донело одлку да се најновија модификација С-300В4 укључи у државну одбрамбену наруџбину. То ће омогућити да се значајно увећа темпо обнове руске ПВО. Производња Гладијатора ће се наставити бар док не буде пуштена у серијску производњу ракета 40Н6 за систем С-400, а можда и касније, до појаве система С-500.

Иља Крамник,