Русија осмишља космичку стратегију

Русија мора да задржи светски ниво своје космичке гране и да учврсти своје позиције међу три водеће космичке државе. То су главни задаци „Стратегије развоја космичких активности до 2030. године“ чијем разматрању тренутно приступа руска влада. Нацрт документа је ових дана представио Роскосмос.

Текст „Стратегије“ није објављен. Судећи по тачкама које су доспеле у штампу циљеви који су у њој наведени доста су амбициозни. До 2030. космонаути би требало да иду на Месец, који ће претходно истражити ровери. Планирани су летови апарата ка Венери и Јупитеру. Постављање пет научних станица на Марсу. Израда тешке ракете која би била у стању да лансира оптерећење до 180 тона са космодрома „Восточни“ и космичког система за вишекратну употребу. На крају, планирани су кораци за формирање орбиталне станице нове генерације и организацију експедиције на Марс. На овом списку нема задатака који су немогући, убеђен је главни уредник часописа „Новости космонаутике“ Игор Маринин.

Један лет око Месеца са слетањем донео би инвестиције космичкој индустрији и изазвао велики технолошки скок. У исто време то није много скупо: једна је ствар да се потроше средства на лет, а друга да се отвори активна станица на Месецу. Планираћемо једно слетање. А после, ако нам се неко придружи, биће их и два и десет. На крају крајева изградићемо и базу уз међународну подршку.

Светски ниво руских космичких апарата обезбедиће њихов прелазак на домаћу електронску базу високог квалитета. До 2020. коришћење страних делова биће смањено на минимум. Та потреба је постала очигледна после несреће са апаратом „Фобос-грунт“. Сматра се да међу њене могуће разлоге спада квар страних микрошема. Министарство нуклеарне енергије које се традиционално бави електронском индустријом спремно је да на налог Роскосмоса изради потребну опрему.

Уз довољно финансирање сви циљеви су оствариви, претпостављају експерти. Али назначени дијапазон задатака за сада није програм већ само стратегија коју критичари упоређују са супом у коју је кувар убацио све врсте поврћа одједном. Истичу неодређеност наведених извора финансирања – буџетних средстава плус ванбуџетних извори. Али руски бизнисмени за сада не журе да улажуу у космос мада су они који раде на резултатима у перспективи спремни да разматрају и такве пројекте, сматра академик Руске академије космонаутике Александар Железњаков.

Пролазе времена када су инвеститори очекивали да уложена средства поврате у року од годину дана до три године. Они који имају перспективу улажу у дугорочне пројекте. Ако се успостави потребна инвестициона клима, наћи ће се такви инвеститори. Али држава би морала да са њима ради на равноправним условима и да дели не само улагања, већ и профит. У том случају могуће је привући приватне инвестиције.

У сваком скучају постоји повод за оптимзам: очигледна је чињеница да је у Русији последњих година нагло порасло финансирање космичке гране. Довољно је да се упореде количине средстава које се издвајају за цивилне космичке програме у САД и у Русији. Док је пре 10 година та разлика била огромна: у САД се издвајало 25 пута више средстава, сада је тај број смањен на 4.

Можемо се надати да ће се до 2030. наћи средства за финансирање тачака „Стратегије“. У циљу њене реализације биће формиран Савет за космос  при председнику. Његова главна функција биће усаглашавање питања из области космичких активности и координација космичке политике Русије.